Druge festivalske večeri 32. „Dana Zorana Radmilovića“ zaječarskoj publici predstavilo se Narodno pozorište Beograd predstavom ,,Očevi i oci“ Slobodana Selenića.
Publika 32. “Dana Zorana Radmilovića” uživala je u Selenićevim “Očevima i ocima”, novom savremenom čitanju reditelja Veljka Mićunovića i dramatizaciji Кate Đarmati.
Stručni žiri zaječarskog pozorišnog festivala “Zoranov brk” dodelio je Seni Đorović koja je u ovom komadu igrala Nanku.
“Presrećna sam zbog ove nagrade koja nosi ime velikog glumca kakav je bio Zoran Radmilović. Sama predstava je jedna partitura, a mi smo note i ako ne odsviramo kako treba nemamo to što smo smislili, tako da ova nagrada zapravo pripada svima nama podjednako. Prezadovoljna sam kako je publika prihvatila predstavu, uložili smo veliki rad, mnogo vremena je utrošeno, i ovo je po mnogo čemu poseban doživljaj”, rekla je Sena Đorović.
Stevana Medakovića igrao je Nikola Rakočević koji je na okruglom stolu kritike pokušao da odgovori na dilemu koja se provlači kroz predstavu – šta je zapravo očinska ljubav.
“Ja sam siguran da u Srbiji poneki očevi vole svoju decu na pravi način. Na ovim našim prostorima je pomalo sramota da otac voli otvoreno i emotivno svoje dete. To je nešto na čemu smo mi odrasli. Mi možemo da razmišljamo šta je povod tome. Da li je to genetika, ratovi koji su nas okruživali , dugogodišnje ropstvo pod Turcima, ili smo prosto tako naučili da vaspitavamo svoju decu. Mada negde imam utisak da tek sada treba da naučimo, mi kao očevi, kako da volimo svoju decu na pravi način. Da imamo odgovor na to verovatno se i ne bi bavili Selenićem, nego mu se iz tog razloga stalno vraćamo da preispitamo gde grešimo i gde se spotičemo i bojim se da ćemo se Selenićem još dugo baviti. Mislim da je to važno jer tako otvaramo ovu temu koja je za naš narod jako lekovita. Da shvatimo koji su to koreni koji nas vuku u začarani krug nasleđa i da se oslobodimo njegovog tereta“, rekao je Rakočević.
U Mićunovićevoj savremenoj postavci, naši očevi i oci gledaju nas i kroz priču Milutina Medakovića, koga igra glumac Miloš Đorđević.
„Nismo mi nijedno vreme preskočili. To su zapravo vrlo mali skokovi i mi stalno upadamo u iste rupe. Odavno je ovaj tekst napisan, a ja kada slušam neke rečenice, shvatam koliko su i dalje aktuelne i koliko su potpuno današnje. Pr tom neko može da pomisli da je tekst adaptiran, a zapravo nije ništa ubačeno. To su sve Selenićeve reči, tako da je to sa jedne strane divno a sa druge zastrašujuće“, naglasio je glumac Miloš Đorđević.
Mladog buntovnika u komadu, Mihajla Medakovića, vrlo nadahnuto igra glumac Aleksandar Vučković.
„Veliko je pitanje kako bi završio moj lik da je ostao živ. Verovatno bi postao jedan od tih očeva, koji stalno nešto pričaju, a zapravo su upali u tu neku čamotinju. Zato mi koji pripadamo mlađoj generaciji pozivamo vas starije da se priključite našem buntu“, istakao je glumac Aleksandar Vučković.
