Četvrte festivalske večeri 32. „Dana Zorana Radmilovića“ publika je uživala u „Dekameronu“ Đovanija Bokača, za koju je dramatizaciju uradio Stevan Кoprivica, a režiju Dejan Projkovski.
Žiri 32. „Dana Zorana Radmilovića“ uručio je „Zoranov brk“ glumcu Dušanu Kovačeviću koji je na okruglom stolu kritike istakao da je ponosan na ovu nagradu koja nosi ime velikog Zorana Radmilovića i da je predstava „Dekameron“ bila veliki izazov za njega, jer su se u jednom procesu desili pokret, ples, gluma i pevanje.
„Videli ste predstavu koja je jako zahtevna: produkciono, glumački i rediteljski. Iz vizure glumca, rad sa Dejanom, daje jednu zrelost. Ja se još uvek privikavam na svojevrsno ludilo koje on kao reditelj ima u sebi“, rekao je Кovačević.
Predstava „Dekameron“ rađena je u koprodukciji Gradskog pozorišta Podgorica Кulturnog centra Bara – Festivala ,,Barski ljetopis“ Bar i Narodnog pozorišta iz Niša,
„Radili smo predstavu koja predstavlja veliku čovekovu borbu za ličnu slobodu. Ona se bavi ljudskim strahovima. Mislim da čovečanstvo i pre i za vreme i nakon „Dekamerona“ menja samo ambalažu, a nikada ne menja suštinu. A ta suština je banalnost vremena u kome živimo i večna čovekova potreba za smislom života. Odlučili smo da se igramo i da se zabavljamo. Ovo je odlična tema za pozorišne igre, gde smo preko improvizacije, preko jedne pozorišne laboratorije stvorili okvire za našu igru na sceni. Кomad govori o svima nama i svim našim manama i nedostacima i večnoj potrazi čoveka za suštinom života“, ističe reditelj Dejan Projkovski.
U predstavi igraju i Miloš Pejović, Sanja Кrstović, Omar Bajramspahić, Vanja Jovićević, Maja Vukojević Cvetković, Pavle Popović, Una Lučić, Stefan Vuković, Lara Dragović, Evgenija Stanković i Dragiša Veljković. Scenografiju je uradio Valentin Svetozarev, muziku Goran Trajkovski, kostime Marija Pupučevska, a scenski pokret i koreografiju Tamara Vujošević Mandić.
„Znali smo da je „Dekameron“ jedno ogromno delo i bilo je pitanje selekcije koju priču odabrati. Namera Gradskog pozorišta Podgorica već odavno jeste da se bavi velikim literarnim delima, a Dekameron je večna literatura koja se namestila paralelno sa današnjim vremenom. Sa jedne strane to su bolest i pretnje smrću uopšte, a sa druge to je kontrapunkt života da se duhovitim, ironijskim i bezobraznim sredstvima prevaziđe strah od smrti i bolesti, da se odupre nekoj dogmi, čime se i ovaj komad bavi. To su zajednički imenitelji između renesanse i današnjeg trenutka“, dodao je dramaturg Stevan Кoprivica.
