Naslovna Kultura Zoran Hamović: Knjige služe da ne budemo sluge koje se vesele

Zoran Hamović: Knjige služe da ne budemo sluge koje se vesele

482
0

Izdavačka kuća “Clio” predstavila je u Negotinu knjigu “Srbi 1903-1914: Istorija ideja” koju je priredio naš poznati istoričar dr Miloš Ković, inače docent na Filozofskom fakultetu.

Osnovani sa ciljem da stvore čvrste oslonce čitaocima koji se opiru razornom uticaju poljuljanog sistema vrednosti, izdavačka kuća “Clio”, kako kaže njen osnivač i glavni i odgovorni urednik, Zoran Hamović, više od četvrt veka ne prodaje knjige, već – ideju.

“Danas kada kažete nekom zajedničko dobro ili javni interes skoro da će vas pogledati podsmešljivo i reći: Bože moj, pa to su reči koje su daleko u arheologiji našeg ponašanja. Ali nije tako. Nema nijednog ozbiljnog društva koje ne polaže posebnu pažnju na ono što se zove lična odgovornost. Nema nijednog odgovornog društva bez odgovornih pojedinaca, onih koji se prepuštaju reci uobičajenosti i kopiranja, postaju falš društvo, a mi smo svesni, vrlo naše svakodnevice u kojoj naši radnici treba da nose pelene i da interes drugih treba da bude iznad naših. Dakle onog sekunda kada naše dostojanstvo bude do te mere ugroženo, da mi postajemo sluge, a da to ne znamo, šta više i da se veselimo, to znači ne samo da nismo čitali, nego i da nismo razvijali svoju misao i da ništa ne umemo da napravimo sami, nego da uvek pozivamo one koji to znaju bolje. E, zato, vidite, tome služe i dalje knjige”, rekao je za NG portal Zoran Hamović.

Upravo je i knjiga “Srbi 1903-1914: Istorija ideja” Miloša Kovića veliki multidisciplinarni projekat jer je okupila dvadeset dvoje vodećih stručnjaka različitih generacija i raznovrsnih naučnih interesovanja, istoričari, profesori književnosti, sociolozi, arheolozi, teolozi… svi sa zajedničkim ciljem da čitaocima približe zlatno doba srpske istorije.

“Ovo je neka moba na jednom zajedničkom poslu i jedan dijalog generacija koji, čini se, nedostaje naročito danas u našoj kulturi, kada naša dečica više vole da gledaju u ekrane, da klikću po onim dugmićima, nego da pitaju roditelje, babu ili dedu za mišljenje o nekim stvarima i informacije”, kaže priređivač ovog dela, Miloš Ković, doktor istorijskih nauka i docent na Filozofskom fakultetu.

Knjiga “Srbi 1903-1914: Istorija ideja”, istakao je i poznati srpski istoričar i političar, Predrag J.Marković posvećena dobu opšteg preporoda, izuzetnim ljudima i dostignućima u nauci, književnosti, umetnosti, muzici, politici, vojnoj veštini…

 „Ova knjiga je prava enciklopedija tog vremena koje je sa pravom nazvano zlatno doba srpske istorije. Ona se sastoji iz jednog dela koje opisuje život, ideje velikih ljudi tog vremena, to sui verovatno najveći koje je dao naš narod, Slobodan Jovanović, Tesla, Pupin, Cvijić, a sa druge strane se opisuju ideje koje su bile važne za to vreme, nacionalizam, liberalizam, demokratija, feminizam i tako dalje. Mi zapravo u našoj javnosti nemamo takvu knjigu koja na tako sveobuhvatan način prikazuje sve što se mislilo i što je bilo važno u nekom periodu“, rekao nam je istoričar Predrag J.Marković, naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju.