U Prahovu su završena istraživanja bedema Akvesa koja su realizovali Muzej Krajine i Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu.
Zaštitna arheološka iskopavanja Akvesa u Prahovu, koja su finansijski podržali Ministarstvo kulture i informisanja i Opština Negotin ove jeseni bila su usmerena na istraživanje bedema grada, dugačkog 45 metara kojim je, smatra Gordan Janjić, rukovodilac projekta, arheolog i muzejski savetnik Muzeja Krajine, bio zaštićen Akves.
Istraživanja ovog značajnog rimskog grada ranije su bila usmerena na iskopavanja nekropola u okolini samog grada, a prvi put se radilo u samom Akvesu na čijim je temeljima izgrađeno sadašnje Prahovo.
“Prvi put da se radio bedem samoga grada i odmah se pokazalo da imamo fantastičnu stvar. Sama arhitektura je potpuno unikatna, na ovom prostoru je nema, imamo te kamene kasete sa trpancem od kamena, imamo vertikalne ploče kojima je bio obložen bedem sa spoljne strane. Jedina analogija koju sam ja uspeo da pronađem jeste Afrodizijus, grad u Anadoliji, u Maloj Aziji. Nalazi koji su se desili su takođe fantastični, izuzetni, pokazuju nam tu kasnu antiku, druga polovina trećeg, pa čak i četvrti, peti, šesti vek i da smo na pravom putu. Dokazali smo da je to bedem grada, da nije utvrđenje i dokazali smo da je to izuzetno arhitektonski rešeno, što znači da je jako puno ulagano”, kaže Gordan Janjić, koji je ova istraživanja sproveo u saradnji sa konsultantom projekta arheologom Aleksandrom Aleksićem, konzervatorom-istraživačem savetnikom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš.
Cilj ovogodišnjih arheoloških istraživanja je izrada tehničke dokumentacije postojećeg stanja za potrebe pravne i fizičke zaštite arheološkog nasleđa.
“U okviru arheoloških istraživanja obavljeno je i čišćenje terena od rastinja. Zaštitna arheološka istraživanja predstavljaju prvi korak u postupku sprovođenja konzervatorsko restauratorskih aktivnosti na ovom nepokretnom kulturnom dobru. Bez sprovedenih arheoloških istraživanja nije moguće izraditi projekat konzervatorsko restauratorskih radova”, dodaje Janjić.
Ostaci jednog od najznačajnjih kasnoantičkih gradova na Dunavu biće predmet istraživanja arheologa i narednih godina, očekuju stručnjaci, s obzirom da je Centar za svetsku baštinu još u aprilu 2015. godine prihvatio je obrazac tentativnog lista rimskog limesa u Srbiji i postavio ga na preliminarnu listu Uneska.
Koliko je Akves bio značajan za Rimsko carstvo govore i Trajanove table, od kojih je ona najstarija bila posvećena upravo današnjem Prahovu.
“Taj najstariji natpis je nažalost izgubljen ali se njegov tekst delimično zna i vezan je za Prahovo, odnosno vezan je za izgradnju luke na Kusjaku. Trajan kada je utvrđivao granicu i kada je spremao pohod na Dačane prvo je 99. godine napravio luku kod Prahova, potom je dovršio rimski put i to je ta poznata Tabula Traiana. Postoji još jedan Trajanov natpis iz Diane Karataš koji govori o kanalu kod Sipa. Dakle, nemamo jednu Trajanovu tablu imamo ih tri, a najstarija je vezana upravo za ovo područje ovde, što znači da je teritorija Prahova bila izložena ozbiljnim radovima, možda prva u odnosu na sve druge delove Đerdapa”, kaže dr Vladimir Petrović, naučni savetnik na Balkanološkom institutu SANU koji ovih dana, zajedno sa Gordanom Janjićem istražuje još jedan lokalitet vezan za rimsku granicu na Dunavu, Ćetaće kod Radujevca.
Fotografije: Muzej Krajine/Gordan Janjić
