Osnovnu školu „Branko Radičević“ u Negotinu posetila delegacija stručne službe Zaštitnika građana koju je, svojim aktivnostima, doveo bivši učenik Jelan Jović, sada panelista mladih saradnika.
Jelan Jović, sada učenik Medicinske škole u Zaječaru na svoj zahtev predstavio je stručnoj službi Zaštitnika građana danas svoju Osnovnu školu „Branko Radičević“ i razgovarao sa predstavnicima školskog parlamenta.
Jelan je prošle godine postao deo tima Panel mladih savetnika, osnovanog sa ciljem da pomaže službi Zaštitinika građana koja detektuje probleme dece i pomaže u njihovom rešavanju.
„Veoma sam srećan što sam deo tima Panela mladih savetnika. Moja nova uloga je da rešavam problem u društvu i podstaknem decu da steknu samopouzdanje u rešavanju problema, jer svako od njih ima pravo na to. Obuka mi je pružila mogućnost da problem prepoznam i osnaži me da razmišljam o njegovom rešavanju. Ja ću se baviti rešavanjem problema pasa lutalica u našem gradu. Znam da je to slojevit problem koji traži i učešće lokalne samouprave. Mislim da izgradnja azila jedino može reštiti problem pasa lutalica”, kaže za NG Portal Jelan Jović, panelista mladih savetnika službe Zaštitnika građana.
Rad sa učeničkim parlamentima i rad sa Panelom mladih savetnika, koji je osnovan 2010. godine samo je jedna od aktivnosti, kaže Nataša Jović, pomoćnica generalnog sekretara u stručnoj službi Zaštinika građana.
“Ove godine je obuka panelista bila usmerena na to kako da obuče svoje vršnjake da se artikuliše ideja o tome šta je potrebno, kako vide rešenje i načine na koje će prikupiti dokaze. Dolazak u Negotin je jedan deo te akcije. Danas ćemo poučiti decu iz učeničkog parlamenta o principima formulisanja ideja kako bi podstakli decu da razmišljaju o sopstvenoj aktivaciji u sopstvenoj sredini”, ističe Nataša Jović.
Država je u proteklih 30 godina od ratifikacije Konvencije dečijih prava uradila puno, ali je u jednoj stvari zakazala, poručuje pomoćnica generalnog sekretara u stručnoj službi Zaštinika građana, a to je participacija.
Deca sa malo pitaju i to naročito o stvarima koje se njih neposredno tiču. Vreme je da država, kaže ona, odluči šta želi u okviru dečijih prava, jer ona želi da uključi decu u proces odlučivanja, ali nije obezbedila pravne mehanizme za to i obaveze.
Jedno od važnih pitanja je da li je u proteklih devet godina realizovana neka inicijativa dece u praksi.
“Videli smo u praksi da su se zahtevi dece realizovali u praksi, obično je to u školi i tiču se tih nekih finih promena u školskom ambijentu, ali nismo videli da se ti zahtevi ostvaruju kada za to treba izdvojiti neka finansijska sredstva, a to je problem . Nama je svako šesto dete primalac socijalne zaštite , do toga je polovina zbog siromaštva. Dakle mi kao država smo već godinama u režimu štednje, ne možemo da zapošljavamo, ne možemo da razvijamo usluge, tako da svi zahtevi, pa i zahtevi odraslih zahtevaju velika izdvajanja, vrlo često su kritički posmatrana. Naša aktivnost će sada biti da panelisti formiraju svoje predloge o onome što je njima najbitnije i da te zahteve predaju nadležnim organima vlasti, a mi ćemo te predloge da pratimo da vidimo da li su deca saslušana i ozbiljno shvaćena, i ako su ti predlozi racionalni, realni oni mogu biti nosioci promena”, dodala je Nataša Jović, pomoćnica generalnog sekretara u stručnoj službi Zaštinika građana.
