Nacionalni prosvetni savet od ove školske godine odobrio je uvođenje novog izbornog predmeta „Vrline i vrednosti kao životni kompas“ u školski sistem. Školama vratiti vaspitnu ulogu, zadatak je za zaposlene u prosveti.
Škola je, po definiciji, vaspitno-obrazovna ustanova u kojoj učitelji i nastavnici po unapred utvrđenom planu i programu prenose znanje mlađoj generaciji. U decenijama za nama, svedoci smo da je vaspitna uloga škole slabila i da je u školama akcenat bacan na sticanje znanja. Takav odnos prema školi uslovio je da su nasilje, verbalno i fizičko, skoro pa svakodnevna slika u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji a reč „štreber“ ustaljena za omalovažavanje učenika koji rade na sebi i svom znanju.
“Primetno je među decom godinama unazad da postoje neke negativne emocije i negativne vrednosti koje su isplivale. Nadam se da se svi vraćamo na prave vrednosti ovim programom „Vrline i vrednosti kao životni kompas“ ali one moraju da budu i na času matematike, istorije na svim časovima mora da se poradi na vaspitanju i na pozitivnim vrednostima i pozitivnim socijalnim stavovima. Mislim da smo svi shvatili to, naročito nakon nemilog događaja u beogradskoj osnovnoj školi. Roditelji moraju da budu apsolutni partneri jer bez njih mi u školi ništa ne možemo. To su tri glavne karike u sistemu: zaposleni u školi, učenici i roditelji”, objašnjava nam Zorica Tasić, školski pedagog Osnovne škole “Branko Radičević”.
Vraćanje vaspitne uloge škole je dug proces jer ona nije izgubljena odjednom već je taj gubitak trajao i pratio sve promene u društvu u proteklim decenijama. Najbolje su to uvideli učitelji koji su sa svakom novom generacijom prvaka bili u prilici da vide generacijske promene u zrelosti dece i pripremljenosti za polazak u prvi razred, pa je vaspitanje često bilo ispred obrazovanja.
“Poslednjih godina te osnovne životne navike kod učenika prvog razreda kao što je vezivanje pertle i da se samo obuče, spakuje osnovne stvari uz pomoć roditelja izostaju. Prvaci nam dolaze sa nesavladanim tim veštinama. Na testiranju prvaka prvo posavetujemo roditelje da leto pred školsku godinu iskoriste za formiranje radnih i životnih navika jer se sve ostalo temelji na tome. Učiteljima je i dalje ta vaspitna uloga na prvom mestu. Oni od početka rade na tome da prvake osamostale, da sami uđu u školu, upamte šta je za domaći zadatak, nikakvo pisanje po viber grupama. Ta vaspitna uloga škole u razrednoj nastavi je na visokom nivou. U predmetnoj nastavi ono slabi što je primećeno od nas zaposlenih u prosveti ali i od strane Minsitarstva prosvete”, kaže za NG portal Zorica Tasić, školski pedagog Osnovne škole “Branko Radičević”.
Vrednovanje vrlina i negovanje pozitivnog stava prema drugim ljudima osnovne su ideja koje su vodile zaposlene u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, čiji su stručnjaci i osmislili novi predmet, „Vrline i vrednosti kao životni kompas“.
Učenici će, ističu, „biti u prilici da se na aktivan način bave životnim vrednostima, ljudskim vrlinama, socijalnim veštinama potrebnim u skladu sa vrednostima i vrlinama.“ Novi program sadrži, između ostalog, tematski blok koji će biti posvećen ustanovama koje se bave opštim dobrom, pomaganjem drugima, volontiranjem, solidarnošću kao i Crvenim krstom.
“Cilj ovog predmeta je zaista ono što nam i treba poslednjih godina jačanje i osnaživanje ličnosti deteta sa akcentom na vrlinama i vrednostima, pozitivne socijalne veštine, pozitivan odnos prema pravim životnim vrednostima koje smo pomalo zaboravili poslednjih godina. Obrađivaćemo teme poput Porodica kao stub društvene zajednice, Ljubav i poverenje. Odeljenje kao mala zajednica, vrednosti poput odgovornosti i tolerancije. Sve ove teme obrađivaće se ne kao klasična predavnja već kroz primere iz realnog života, književnih dela, filmova”, ističe Zorica Tasić, školski pedgaog koja će ove godine, zajedno sa školskim psihologom Biljanom Šolc, obrađivati sa petacima teme na radionicama.
Program je po rečima psihologa i pedagoga namenjen pravom uzrastu, učenicima od 11 do 13 godina kada se veštine i vrednosti i usađuju. U tom dobu vršnjačka grupa ima veliki uticaj i jako im je bitno šta vršnjaci misle o njima u tom period. Učeći jedni od drugih o pravim vrlinama i vrednostima, ističu stručnjaci, mogu da utiču i na odrasle.
Novi predmet biće ocenjivan opisno, neće uticati na opšti uspeh osnovaca. Učenici neće rešavati kontrolne zadatke niti prisustvovati klasičnim školskim predavanjima već je ceo koncept zamišljen kao razgovor na razne provokativne teme sa gostovanjem stručnjaka i ljudi koji bi na času razgovarali sa učenicima i podelili svoja životna i radna iskustva.
