Dunav je u blagom porastu, a prema prognozama RHMZ-a ovih dana može očekivati da će biti povećan za dva i po metra. Trenutni dotok 1800 kubnih metara vode u sekundi.
Iako za razliku od drugih evropskih zemalja u našem sektoru nije obustavljena plovidba zbog niskog vodostaja, vodostaj u Prahovu je 72 centimetra ispod donjeg nivoa plovidbe.
U Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ) navode da će se na celom toku Dunava vodostaji narednih dana kretati oko i nešto ispod niskih plovidbenih nivoa, ali da je Dunav u blagom porastu.
Prosečan dotok vode iznosio je proteklih dana 1800 kubnih metara u sekundi, a danas se već kreće oko 2000.
Zbog niskog vodostaja u donjem toku ponovo su iz vode izvirili delovi nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata, potopljene po naredbi generala Valtera fon Štetnera u septembru 1944. godine. Lađe su već desetak dana prava atrakcija.
Zbog ovih olupina je i u vreme visokog vodostaja, otežana plovidba, a odvija se uskim kanalom u jednom smeru, pa brodovi čekaju i do četiri sata da se mimoiđu, jer je plovni put u dužini od šest kilometara sužen na svega 50 metara.
Ovaj deo plovnog puta zbog potopljenih brodova na svim navigacionim kartama označen je belom bojom, što znači da brodovi plove u zoni neispitanog plovnog područja.
Iako se već godinama priča o njihovom uklanjanju sa dunavskog dna, projekat koji bi za sva vremena rešio pitanje bezbednosti plovidbe u ovom sektoru, još uvek nije zaživeo.
Prošle godine su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zajedno sa predstavnicima nemačkog ministarstva odbrane i Organizacijom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) obišli lokacije na kojima se nalaze potopljeni brodovi u Prahovu. Tom prilikom su najavili da će sa nemačkim roniocima raditi na ispitivanju prisustva neeksplodiranih mina, te da će na bazi tih snimanja biti „ažurirana tehnička i tenderska dokumentacija, sa kojom će resorno Ministarstvo aplicirati za finansiranje projekta iz pretpristupnih (IPA) fondova Evropske unije“.
