Naslovna Društvo Vlaški jezik još čeka standardizaciju

Vlaški jezik još čeka standardizaciju

291
0

Nacionalni savet Vlaha je na svojoj sednici 24. januara 2012. godine  usvojio vlaško pismo u ćiriličnoj i latiničnoj verziji.  Na sednici 26. septembra 2015. doneta je odluka o standardizaciji vlaškog jezika, koja je u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 88, objavljena 23. oktobra 2015. godine.

Stručni tim za obrazovanje Nacionalnog saveta Vlaha, Petrovac na Mlavi, mart 2021.

Nakon usvajanja vlaškog pisma, u školama u istočnoj Srbiji u kojima je postojala zainteresovanost učenika i roditelja, školske 2013/2014. uveden je kao izborni predmet “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture” –  govor, a ne jezik jer vlaški još uvek nije standardizovan.

Iako je odluka o standardizaciji vlaškog jezika doneta još 2015. godine ovaj kompleksan proces još uvek nije završen, premda ima najava da bi se i po tom pitanju moglo krenuti sa mrtve tačke.

“Jedan od prioritetnih ciljeva Nacionalnog saveta Vlaha jeste standardizacija vlaškog jezika. Tačno je da je odluka doneta 2015. ali bih  podsetio da su u tom trenutku donete i neke od veoma bitnih odluka, kao što je odluka o vlaškom pismu u ćiriličnoj i latiničnoj verziji i u saradnji sa tadašnjim Ministarstvom prosvete završeni su udžbenici za vlaški govor. Kako je vreme odmicalo vlaški govor se sve više proširio u školama u istočnom delu Srbije i učenici i roditelji sve više prihvataju vlaški govor sa elementima vlaške nacionalne kulture kao izborni predmet”, kaže Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha.

Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha

Standardizacija jednog jezika, ističe Janošević, kompleksan je proces jer mora da ispoštuje sve jezičke norme. Usvojeno je vlaško pismo na kojem se štampaju knjige i udžbenici, a očekivanja su da po završenoj standardizaciji budu ispunjeni i ostali uslovi vezani za nesmetano delovanje vlaške zajednice po pitanju kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma.

“Standardizaciju ne radi Savet već lingvisti. Savet donosi konačnu odluku, ali mi hoćemo i težimo ka tome, a sad smo u završnoj fazi standardizacije vlaškog jezika, da ispoštujemo onaj iskonski vlaški jezik od davnina, a koji je prenošen sa kolena na koleno i danas postoji. Jezik je, naravno, živa materija i u njemu ćemo imati i neke nove reči ali ćemo pre svega težiti da sačuvamo tradicionalni, iskonski, prvobitni jezik naših predaka. Zašto? Zato što je sada u modernom dobu to jedini način da sačuvamo naš vlaški jezik. U dobu savremenih tehnologija bez pisanog traga je jako teško bilo šta sačuvati od zaborava”, dodaje Janošević.

U OŠ „Stevan Mokranjac“ u Kobišnici od 2013. predaje se „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“

Kako vlaški dosad nije ni standardizovan ni normiran, a Nacionalni savet je poništio prethodnu odluku o uvođenju rumunskog kao zvaničnog jezika vlaške nacionalne manjine, u jedinicama lokalnih samoupravama u kojima žive pripadnici ove nacionalne zajednice nisu sprovedene zakonske norme u vezi sa obeležjima, a koja se odnose na postavljanje dvojezičnih tabli  sa nazivima na srpskom i vlaškom, u onim naseljima u kojima je broj Vlaha veći od 15 odsto na osnovu poslednjeg popisa, u ovom slučaju na onaj iz 2011.

Ipak, ističu u Nacionalnom savetu Vlaha, nakon što kompeksan posao standardizacije jezika bude završen, pristupiće se primeni zakonskih odredbi koje se odnose na službenu upotrebu maternjeg jezika i pisma, budući da i to čini važnu oblast nacionalne autonomije.

“Gledaćemo da u narednom periodu u oblasti kulture nadoknadimo ono što smo propustili u teškom vremenu pandimije korone, a čim se bude standardizovao jezik posvetićemo se četvrtoj važnoj delatnosti, a to je službena upotreba jezika i pisma. Nije to ništa ni strašno, ni loše, to je samo znak pažnje prema jednoj nacionalnoj manjini, u ovom slučaju, našoj”, kaže Novica Janošević.