Naslovna Društvo Vlaška magija ili Magija medija?

Vlaška magija ili Magija medija?

1591
0

„Sve o vlaškoj magiji“, „jača od vudu magije“, „vidovita ova ili ona“, „čudotvorci i magovi skidaju uroke“ – samo su deo reklama koje se vrte po društvenim mrežama, a neretko i na medijima. Ko veruje, ko ne veruje, postoji li ili ne, više nisu ni pitanja, ali jeste ono: ko to i zašto forsira.

Vračara tokom obreda; Detalj iz filma „Mag i ja“

Od davnina svako sa kolena na koleno nasleđuje svoje rituale i običaje. Moderna vremena uslovila su promenu običaja  i tradicije. Ipak, sačuvane su ideje, samo jezgro i vrednosti koje smo, vezano za običaje, nasledili od predaka. I to je ono što čini suštinu svih verovanja vlaške zajednice čiji se običaji poslednjih decenija etiketiraju kao bizarni, ruralni, senzacionalistički, a često i uz znatno pogrdnije epitete.

„Crna vlaška magija, crna svadba, katabaza, vlaške vračare… To su pojmovi koji se najčešće pretražuju na guglu u Srbiji. Tolika zainteresovanost ljudi širom Srbije, a najviše iz Beograda i Vojvodine, svedoči o nespornoj gledanosti igrane serije „Crna svadba“. I meni, kao i većini ljudi koji žive u Timočkoj Krajini gledanje ove serije izaziva negativna osećanja, u mom slučaju transfer srama, jer fenomen vlaške magije, običaje Vlaha i zločin koji se dogodio u Jabukovcu 2007, autori serije povezuju na banalan i populistički način, a zatim nadograđuju fikcijom, koristeći mistiku i bizarne detalje zločina u Jabukovcu, kao pogonsko gorivo za svoju priču, prikazujući usput stanovnike istočne Srbije kao primitivne i zatucane ljude koji vekovima žive okruženi okultizmom. Ovakav narativ u seriji „Crna svadba“, bez obzira što je uvredljiv za većinu stanovnika ovog dela Srbije predstavlja umetničku slobodu autora i nemam ništa protiv toga, ali imam protiv da se takvi sadržaji, koji čitavo društvo vuku u primitivizam, prikazuju na nacionalnoj televiziji koju svi plaćamo, da nas pre svega informiše i edukuje, a ne da nas zaglupljuje kroz populističke sadržaje prezentujući, ionako sluđenoj javnosti, izmaštane verzije stvarnog događaja koji je odneo devet ljudskih života, promovišući pritom fenomen vlaške magije, koja je i bila okidač za zločin u Jabukovcu“, kaže novinar i dokumentarista Dušan Vojvodić, jedan od autora dokumentarnih filmova „Mag i ja“ i „Magija medija“  koji se bave upravo demistifikacijom vlaške magije.

Dokumentarni film „Mag i ja“,  po scenariju Dušana Vojvodića i glumca Baneta Jeftića, koji je uz Vojvodića režirala i Milina Trišić, u produkciji „Za media“ iz Zaječara, predstavlja „putovanje kroz magijske obrede i okultne rituale prepune simbolike smrti, a zapravo je tužna priča o ljudima bez nade“.

Autorski tim: Milina Trišić, Dušan Vojvodić i Bane Jeftić

„Kao novinar i dokumentarista, nakon zločina, u Jabukovcu sam više godina istraživao sve okolnosti koje su prethodile masovnom ubistvu. Razgovarao sam i sa masovnim ubicom Nikolom Radosavljevićem u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Nakon toga sam 2009. godine, objavio trodelni dokumentarni film „Krik“ koji je pokazao da je masovni ubica mogao i morao biti sprečen da počini zločin da je sistem funkcionisao, jer Radosavljević je pokazivao sve simptome duševno poremećenog čoveka. Neposredno pre zločina je fizički bez razloga napadao ljude, bio je hapšen i prinudno hospitalizovan u “Lazi Lazareviću“, ali mu bez obzira na sve to, nije oduzeta lovačka puška kojom je počinio zločin. Razgovor sa masovnim ubicom je snimljen 2009. godine i on je tada detaljno opisao svoje motive, koji su zapravo bili utemeljeni u njegovom sumanutom ubeđenju da je pod uticajem crne magije. Na objavljivanje tog razgovora sačekao sam više od 10 godina kako ne bih uvredio porodice žrtava. Tek u dokumentarnom filmu „MAG i JA“, koji je završen januara 2020. godine objavljen je ceo razgovor, jer upozorava na opasnost koju donosi smrtonosna kombinacije praznoverja, primitivizma i duševnog poremećaja. Taj film je zapravo istinita priča o crnoj vlaškoj magiji, koja prikazuje vračare i vračeve Timočke Krajine i njihovu magiju, onako kako oni zaista izgledaju, upućujući snažnu kritiku medijskoj zloupotrebi takvih tema“, dodaje Vojvodić.

Ovaj serijal odabran je na konkursu RTS-a za eksterne produkcije, ali na javnom servisu, nažalost, nije emitovan.

„Urednici su odbili emitovanje serijala kada su pogledali epizodu „Magija medija“ koja se bavi savremenim medijskim magovima. Epilog je da su film „Mag i ja“ i njegov, za urednike RTS-a sporni nastavak „Magija medija“ objavljeni na yotube kanalu produkcije ZA media, a na programu nacionalne televizije je objavljena serija „Crna svadba“, što u potpunosti dokazuje zaključak mog višegodišnjeg istraživanja da su medijski magovi hiljadu puta opasniji od ovih naših vlaških magova. Nažalost to većina gledalaca RTS-a neće saznati, već će i dalje njihovu pažnju privlačiti nove epizode i sezone serije koja zarad jeftine i banalne atrakcije promoviše primitivizam i praznoverje, ali upravo to je posao medijskih magova sa RTS-a čije plate plaćamo svi mi“, kaže Dušan Vojvodić.

Detalj iz filma „Mag i ja“

Vlaška magija, ističe etnolog-antropolog Aleksandar Repedžić, stari je oblik proricanja, gatanja i kao takva se održala manje – više u nepromenjenom obliku. Vlaške vračare su, ističe Repedžić, kustos-etnolog Muzeja Ponišavlja u Pirotu, u prošlosti lečile poznavajući tajne biljaka, a danas se mogu gledati i kroz prizmu poznavalaca ljudske psihe.

“Vlaška magija nije nešto novo ali i dalje nepoznato iz mnogih razloga, nepoznavanje jezika, kulture, tradicije Vlaha. Ona deluje autosugestivno, zavisi od vas koliko verujete i koliko ste podložni autosugestiji. Putem vlaške ili bilo koje druge magije ne možete nikoga „zavezati“ niti „odvezati“, ne možete nekoga zavesti niti vam ona može pomoći u vašim poslovnim, ljubavnim i životnim problemima. Vlaške vračare treba shvatiti kao „seoske psihologe“, prvo će vas ispitati, uvidećete uzroke vaših problema, reći ćete “Da, tako je, u pravu ste”, smatrajući da vam je sve pogodila i ne sluteći da ste joj sve otkrili sami. Vlaške vračare jesu lečile ljude pre sto godina, ali tada nije bilo lekara, žene su poznavale prirodu i biljke, čajeve ali to nije magija nego narodna medicina a takvih poznavalaca je danas sve manje”, dodaje Repedžić.

Dr Petar Paunović, specijalista epidemiologije, socijalne medicine i zdravstvenog vaspitanja, kome je posvetio čitavu svoju radnu karijeru, za šta je dobio i nagradu „Vasa Pelagić“, dugogodišnji direktor zaječarskog Zavoda za javno zdravlje “Timok”, smatra da su formiranju ideje o vlaškoj magiji formirali mediji. U prošlosti su, veli on, ljudi koji su bajalicama terali bolesti bili narodni lekari jer doktora nije bilo u svakoj sredini.

“Obilasci nadrilekara i razgovori sa njima i narodom pokazali su da postoji sujeverje i verovanje u natprirodne sile koje mogu da porouzrokuju oboljenja, povrede i razne druge pojave suprotne životu, zdravlju i napretku svake vrste i verovanje u magiju kao sredstvo za borbu protiv bolesti, kako kod Srba tako i kod Vlaha i pripadnika drugih naroda na ovom području”, ističe dr Paunović koji je na temu nadrilekarstva u Negotinskoj i Timočkoj Krajini sproveo brojna istraživanja u periodu od 1971. do 1973. pa 1999. i 2000. i u zimu 2009/2010. Rezultati tih istraživanja su pokazali da se nadrilekarstvo stalno širi i sve više ukorenjava na ovom području.

Skidanje crne magije; Iz filma „Mag i ja“

“Nadrilekarstvo se uvek pojavljivalo u većoj meri i jačalo posle ratova, u uslovima kada su život i zdravlje  bili jače ugroženi i u uslovima siromaštva, u vreme pojave neizlečivih bolesti i epidemija bolesti praćenih velikom smrtnošću kao što su bili pojava variole, sifilisa i tuberkuloze u 19. veku, i side osamdesetih godina 20. veka na području naše zemlje. U 21. veku, nadrilekarstvo je ohrabrivano stavovima SZO pod vidom tzv. alterantivne medicine”, ističe dr Paunović u Leksikonu zdravstvene kulture Timočke Krajine.

Bez obzira na stereotipe vlaška kultura je jedna od najzanimljivijih, karakteristična po bogatstvu usmenog predanja, bogatoj ornamentici narodnih nošnji, lepoti pesme i simbolike običaja.

“Ovo kako se danas prikazuju Vlasi su samo predrasude. Smatram da ono što danas pričaju o Vlasima i na kakav ih način prikazuju da su to samo loše ideje da bi se nešto promovisalo kao negativno, a zapravo nisu svesni koliko čine promociju samim Vlasima da se oni još dalje i još bolje čuju. Vlasi su vredan, dobar i pre svega pošten narod koji ima divnu kulturu i divno nasleđe koga treba da čuvaju i dalje šire na svoje potomke jer će na taj način da sačuvaju jezik i svoje običaje”,  kaže Daniela Pejčić, magistar pedagoških nauka i profesor razredne nastave, inače predavač vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture.