Naslovna Krajinske vinjete Više od pola veka časovnici negotinske porodice Todorović mere tačno vreme

Više od pola veka časovnici negotinske porodice Todorović mere tačno vreme

1046
0

Željko Todorović, poslednji  negotinski časovničar posao je nasledio od svog oca Jovana koji je, pak, ovim zanatom počeo da se bavi 1954. godine. U to vreme negotinska varoš imala je pet časovničara.

Deceniju kasnije, Jovan Todorović otvara svoju samostalnu časovničarsku radnju u staroj čaršiji, Knez Mihailovoj ulici. Početkom 1970. godine seli se na novu adresu JNA 2, u kojoj će ga i naslediti sin Željko.

„Zanat sam učio od oca. Škole nema ni danas u Srbiji. Jedina škola, prestižna škola, u Švajcarskoj je“, počinje priču za NG portal Željko Todorović. „Ja sam po obrazovanju ekonomski tehničar. Ovim poslom se bavim skoro 30 godina. Kao i za svaki posao, najvažnija je ljubav i dobro izučen zanat. Zvanično majstorsko pismo kod nas više ne postoji. Zanat se, uglavnom prenosi s kolena na koleno.“

Časovničara, onih pravih majstora, danas u Timočkoj krajini skoro i da nema?

„Esnafski gledano, složen i zahtevan je posao pravih časovničara. Ilustracije radi, u Švajcarskoj maturski rad je da se napravi mehanički sat. To su visoki majstori časovničarstva.”

Kao i svaki zanat i ovaj ima svoje lepe i teške strane?

„Meni je najteži posao zamena nekih osovina sa spiralom, na ženskim satovima. Nažalost tih popravki više nema, niti je isplativo. Težak je posao, zahtevan, traži veliko strpljenje i rad,  mislim na mehaničke popravke. Izazov su i starinski zidni satovi kojih još uvek ima. Posebna trema nastaje kada mušterija donese skup sat…”

Satovi nikada nisu izašli iz mode, kao dragocen poklon…

„Ja više prodajem muške satove. To je zaista zamiljivo, možda zato što oni nisu tako probirljivi, jednostavniji su u odabiru satova. Dobar sat i danas predstavlja statusni simbol, oni mehanički satovi, naravno.”

Željko ne nosi sat na ruci, ima ih kaže dovoljno u radnji.

„Da. Ali kada bih nosio, bio bi to Patek Philippe. Nekada sam ga imao. To je majstorski sat, neprevaziđene izrade. Za 150 godina postojanja kompanije, na tržištu su se pojavila samo tri sata koja sem što mere vreme imaju i večiti kalendar, štoperice. Uklopiti mehanički sve zupčanike, to već nije zanat, to je umetnost.”

Kao i od svakog zanata i od časovničarskog danas se teško živi. Nekada su bila drugačija vremena.

„Nažalost, časovničara, pravih, u Srbiji ima jako malo, i oni imaju određene povlastice kao stari zanati. Ali samo od zanata, u malom gradu, ne može da se živi.”

A da li će porodica Todorović imati i naslednika, i treću generaciju časovničara?

„Videćemo….”

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.