U Vinariji “Matalj”, u kojoj su nedavno sa najprestižnijeg svetskog ocenjivanja vina “Decanter World Wine Awards” u Londonu doneli dva srebra i dve bronze, pripovedaju o autohtonim sortama, koje nas i danas, kroz istorijsku prizmu, podsećaju da su srce i duša ovdašnjeg vinogorja.
U ovoj slikovitoj vinogradarskoj regiji Srbije, vina se ne prave samo od grožđa, ona se rađaju iz duboke povezanosti sa vekovnom tradicijom i iz ljubavi prema autohtonim sortama koje su oblikovale ovaj vinogradarski kutak.
Sinonim za negotinsko vino, veli Nikola Mladenović, vlasnik Vinarije “Matalj” su začinak, prokupac i četereška, stare sorte po kojima su se prepoznavala ovdašnja vina u poslednja tri veka i ranije. Nema razloga, dodaje, da tako ne bude i sada.
“Četereška, reč potiče od dve kovanice “černa reška”, znači crno grožđe, jedno prastaro naše grožđe, stara sorta, potiče iz areala Skadra, preneta je na sever sa seobom Čarnojevića. Danas je u Mađarskoj poznata sorta, a kod naših komšija prekoputa se, takođe, zadržala pod nazivom “gmza” tako da imamo četiri sinonima za istu sortu: skadarka, kadarka, gmza i četereška”, počinje priču o vinima čija se istorija seže duboko u prošlost i koja su sada ponovo na vrhu vinarske scene Nikola Mladenović Matalj.
Priča o vinima je priča o svetu bogatom ukusima i nesvakidašnjim aromama, a samo su tek kap u čaši bogate baštine koju Vinarija “Matalj” namerava da oživi.
“Jako je bitno, nama u Vinariji, da radimo na toj lokalnoj kupaži zato što je ona, pre svega, izraz naše istorije. Kako je crveno vino Negotina izgledalo u 19. veku? Moguće da je u tom trenutku bilo nešto slađe ili malo suvlje, to zavisi od domaćina do domaćina, ko je ostavi da prevri do kraja, kome je podrum bio topliji, ili je bio hladniji, kakva je bila zima, sve je to zavisilo, ali su definitivno tri sorte koje su definisale Negotinsko vinogorje u 19. veku, ali i u 17, 18. veku i ranije, prokupac, začinak i četereška.”
Deo te istorije svakako pripada i crnoj tamjanici, sorti koja je na ovim prostorima gotovo mitska, a opet lokalna i autentična.
“Crna tamjanika je uvek imala svoje mesto u celom ovom vinogradarskom rejonu, ali je uvek davala ta vina koja su malo mirišljavija, pa su domaćini, verovatno, birali da li da tu dodaju tu kupažu, tu tamjaniku ili ne u zavisnosti od toga kakve su kupce imali, koji stil vina su ljudi hteli da piju. Što se tiče belih vina, tu su dominantno mesto imale bagrina i smederevka, mada treba naglasiti da je Negotin pre svega bio jako poznat po crvenim vinima i uvek se nekako i kada su dolazili kulturni i ekonomski atašei Francuske krajem 19. veka su oni isticali da je ovo kraj za crvena ili crna vina”, pripoveda Nikola Mladenović.
Iza svakog gutljaja, nema sumnje, stoje i priče o ukusu, trudu, i neprocenjivoj vinskoj baštini. Zato su nas u Vinariji “Matalj” i poveli na putovanje kroz vinograde ali i istoriju ove vinarske regije. Na nedavnom najprestižnijem svetskom ocenjivanju vina, “Dentanter” u Londonu, čije su nagrade i ranijih godina, dobijala vina Vinarije “Matalj”, stigle su ovog leta četiri nagrade, dve bronze i dva srebra.
Srebrnim medaljama okitili su se Mataljev sovinjon blan iz 2022. koji je osvojio 90 poena i bukovski kuve iz 2019. koji je ocenjen sa 91 bodom.
“Mladi sovinjon blan, berba 2022, jako mirišljavo, intenzivno, privlačno letnje vino, da kažemo, za malo bržu konzumaciju a opet i sama činjenica da je dobilo srebro znači da i tu ima neke kompleksnosti. Bukovski kuve, naše najnovije vino na tržištu, nazvano po lokaciji gde se nalazi podrum, predstavlja našu autohtonu lokalnu kupažu, prvu i jedinu kodifikovanu dekupažu crvenog grožđa u Srbiji koju smo mi istraživali po nekim spisima i shvatili da negotinsko crveno vino u stvari bila kupaža od prokupca, začinka i kadarke. Trudimo se da obnovimo tu kupažu, da to povratimo. To vino je u stilu drugačije od ovih kaberne, merlo, bordo sorte po kojima smo mi i poznati, ali je jako interesantno tržište.“
„Tržište traži taj malo drugačiji stil, jednostavno, s vremena na vreme dođe do zasićenja sa prejakim kaberne moćnim vinima i onda se malo traže drugi tipovi vina. U toj kupaži nedostaje još kadarka u ovom trenutku, znači, ovo vino koje je dobilo srebro sada u Londonu, u njemu nedostaje kadarka jer nam je vinograd kadarke mlad i nije dao još potrebne rezultate. Bukovski kuve, berba 2019. prošle godine je dobilo bronzu, sada srebro, što samo govori o velikom potencijalu za starenje i za sazrevanje i da Negotin kao vinogradarski kraj uvek pravi kompleksna vina koja su negde malo bolja kad odleže, kad se desi neka promena, kada se pojave te takozvane arome odležavanja . To je veliki potencijal jer vi kad imate tu situaciju, onda u stvari imate pravo veliko vino”, dodaje Mladenović.
Bronzanim odličjima u Londonu se okitio već čuveni “Kremen”, ali i novo vino nazvano “Zamna”.
“Kremen je iz berbe 2020. a “Zamna” je buduće naše vino na bazi kaberne sovinjona, ali ovoga puta iz mihajlovačkog vinogorja, pošto je Negotin kao region sa svojim centralnim mestom u stvari sabirni centar za dve veoma različite vinodarske celine, a to je mihajlovačko – dunavska, a druga je rajačko-rogljevačko-smedovačka timočka priča. Dve bitne razlike u ta dva vinogorja je sastav tla. Zemljište u Mihajlovcu je dunavski rečni nanos šljunka i peska, a ovamo je sedimentno tlo nastalo taloženjem organskih ostataka iz vrtača Panonskog mora. Te dve stvari su veoma različite i daju različita vina, tako da se mi spremamo da izbacimo novo vino, kaberne sovinjon sa šljunka i peska iz Mihajlovca”, veli naš sagovornik.
Iza svakog gutljaja stoji i priča o vinima čija se istorija seže duboko u prošlost i koja su sada ponovo na vrhu vinarske scene. U Vinariji “Matalj” strast za očuvanjem autohtonih sorti grožđa ujedinjuju sa hrabrim i savremenim pristupom vinogradarstvu, stvarajući vina koja ne samo da su oda istoriji, već je i iznova pišu za naredna pokoljenja.
