Naslovna Ekonomija Vinarija „Frunza Aglaja“ – Pelenaš u  zagrljaju bezuslovne ljubavi

Vinarija „Frunza Aglaja“ – Pelenaš u  zagrljaju bezuslovne ljubavi

2024
0

Više od jedne decenije Vladimir Frunzarelović, sada vlasnik vinarije Frunza Aglaja, proizvodi vina od grožđa sa svojih vinograda. Srebrnom medaljom sa prestižnog takmičenja Decanter novim vinom Aglaja Cabernet Sauvignon Dentelle, ali i Pelenašom u čijoj je boci sem vina i 27 trava i voća stala i bezuslovna ljubav porodice Frunzarelović, započinje novu deceniju.

Široki i topli osmesi mnogobrojne porodice Frunzarelović dočekali su nas u vreme slavlja i Božića sa iskrenim željama da nam godina koja predstoji bude svima bogatija i mirnija. Uz čašu dobrog novog vina koji ostavlja gorko sladak ukus u ustima, vinarije Frunza Aglaja, spontano započinjemo priču o porodičnom poslu koji raste iz mnogo ljubavi i posvećenosti.

Vladimir Frunzarelović, vlasnik ove vinarije već više od deset godina sa zemlje koja daje  najbolja zrna grožđa okupana krajinskim suncem pravi vina od autohtonih sorti. Završio je Poljoprivredni fakultet na smeru prehrambena tehnologija biljnih proizvoda. Tehnologija vrenja jakih pića i vina, bila je oblast koja ga je najviše okupirala o čemu svedoči i izbor teme za diplomski rad „Proizvodnja rakije od kupine“. Napravljenom  kupinovačom obeleženo je  rođenje prve ćerke Mile, ali i ulazak u ozbiljan posao proizvodnje vina.

„Priča o vinariji počinje pre 11 godina kada sam zajedno sa Milošem Miloševićem krenuo sa proizvodnjom vina. Te 2010. godine mlado vino  roze „Aglaja“ poslali smo  na vršački sajam vina na ocenjivanje. Sa 94 boda, tadašnja vinarija VIMMID, na naše ogromno iznanađenje  osvaja veliku zlatnu medalju“, priseća se svojih prvih koraka u ozbiljnom poslu proizvodnje vina Vladimir Frunzarelović.

Porodica Frunzarelović; Foto: Privatna arhiva

Nakon par godina nastavlja posao samostalno na zemlji koju kupuje nadomak Manastira Bukovo na kojoj je već postojao zasad šardonea, sovinjona, kabernea, kaberene sovinjona i merloa.

Vladimir odlučuje da proširi svoj zasad i u rodnom selu Trnjanu. Vinarija tada menja naziv u Frunza Aglaja i rađa se ideja da sva vina nose naziv bezuslovne ljubavi Aglaja. Inspiraciju je, kaže vlasnik vinarije, našao u glavnom ženskom liku romana Idiot ruskog pisca Dostojevskog. To je  žena koja sve razume, to je čista ljubav, plemenita, bez potražnje nazad, sa neskrivenim žarom govori Vladimir o svojoj inspiraciji.

Ta bezuslovna ljubav se oseća u porodici Frunzarelović u kojoj supruga Dragana, tri ćerke: Mila, Nikolija, Anastasija i sin Milutin daju snagu Vladimiru u njegovom naumu da porodični biznis raste, da se zemlja čuva. Svaki  član porodice učestvuje u tome, od rada u vinogradu pa do degustacije vina.

„Kada je berba cela porodica je tu, svi se okupljamo i pomažemo da se veliki posao oko sakupljanja svakog zrna privede na vreme. U početku je to samo porodica radila sada je obim posla mnogo veći i u berbi učestvuje veliki broj ljudi. Kod nas se svakoga dana pije vino za ručak mi smo vinoljubci, sem naših vina volimo da pijemo i probama krajinska, ali i svetska vina.“

Svako je zrno grožđa najvažnije na svetu; Foto: Privatna arhiva

Aglaja Dentelle je nova priča Vinarije Frunza Aglaja koja je zaokružila prvih deset uspešnih godina proizvodnje vina. Francuska sorta kaberne sovinjon je i sama iznedrila naziv Dentelle, u prevodu čipka, fini rad ili vez. Saradnja sa kupcem vina iz Luksemburga započela je i kumovanjem imena jer po njegovim rečima   vino je dentelle,  prefinjeno kao čipka ili kako bi mi to u Srbiji rekli „pije se kao mleko“.

„To je vino koje smo hteli da proizvedemo sa ciljem da opišemo krajinska osunčana brda i opravdamo dug koje ovo podneblje daje nama za crvena negotinska vina. Ta topla leta sa temperaturama i preko 40 stepeni, hladne noći sa razlikom od 20 stepeni, omogućavaju da se zadrže kiseline, što nije karakteristika za ostatak Srbije. Naša crvena vina imaju i svežinu i punoću što ih čini jedinstvenim i drugačijim. U pitanju je kaberne, najpopularnija  crvena sorta na svetskom tržištu koja se odomaćila u našem krajinskom vinogorju. Kada se pije negotinski kaberne, ljubitelji vina kažu da je on, baš tako treba da izgleda, da bude poseban i drugačiji od kabernea ostalog dela Srbije. Naše vino „Aglaja Dentelle“ je drugačije proizvedeno od klasičnih vina koja su poznata tržištu. Želeli smo da naša vina duže odleže u samoj maceraciji,  duže u  buradima, u flašama  godinu i po dana, pa se tek onda nađu na tržište. Ovakav način proizvodnje vina zahteva strpljenje ali svakako ima i svoju tržišnu cenu, sa razlogom. Odležano vino može da da drugačije arome, mirisne, ukusne, kompleksnije i ima povratnu informaciju od kupca da je drugačije, plemenitije, blaže“, sa mnogo ljubavi o svom vinu „Aglaja Cabernet Sauvignon Dentelle“ koje je osvojilo srebrnu medalju na prestižnom takmičenju Decanter govori Vladimir Frunzarelović.

Vinograd porodice Frunzarelović na Bukovu; Foto: Privatna arhiva

Nedavno se stidljivo  pojavilo još jedno vino koje je po mnogo čemu specifično i drugačije i još uvek čeka svoj veliki dan za predstavljanje javnosti. Tragove istinskog postojanja ovog slatkasto gorkog napitka koje nas je dočekalo u porodici Frunzarelović, na ovim prostorima nalazimo u zapisima Vuka Karadžića, ali i pričama koje su hroničari zapisivali, opisujući krajinske hajduke i najčuvenijeg među njima, Hajduk Veljka Petrovića.

Pelenaš je vino koje su domaćini pravili od nekoliko sastojaka. Branitelj Negotina Veljko Petrović i njegovi hajduci pili su ga za snagu, za okrepljenje, za lek. O vinu Pelenaš će se, verujemo, tek govoriti.

„Ideja je potekla iz istorijskih spisa. „Pelenaš“ je aromatizovano  crveno vino sa dodatkom određenih aroma voća i trava. Kod nas je 27 sastojaka i vinskog destilata. Možemo reći da je to vinski liker. Mi se vraćamo priči od pre Prvog srpskog ustanka i vinu koje se tada pilo, ali ne na arhaičan, već na moderan način. Ideja je potekla od mog druga i prijatelja Saše Pitarevića. On marljivo i sasvim pažljivo bira trave i začine koje dodaje u „Pelenaš“.  Za sada je eksperimentalno vino o kome govorimo svojim prijateljima pa i NG Portalu, ali nam je želja da ga javnosti  predstavimo kao naše negotinsko vino.“

Vladimir Frunzarelović na Sajmu meda i vina u Negotinu

Sa prvim gutljajem ovog vina na nepcima osetite najpre pelin, koji mu daje gorčinu a sa druge strane ima slatkoću voća, anisa, narandže i drugih začina koji su sa razlogom tajna proizvođača. Više od godinu dana istraživalo se koji je to najbolji sastav trava i voća koji će vinu dati posebnost i biti prihvaćeno od strane kupaca. Njegovo pojavljivanje na tržište sa nestrpljenjem u februaru očekuju i njegovi tvorci Saša i Vladimir.

Bezuslovnu ljubav posebno priči vezanoj za Pelenaš pruža i Vladimirova supruga Dragana koja nam otkriva da je to zapravo vino koje će posebno voleti žene jer je  dovoljno samo sebi, ne uparuje se i prija uz domaće kolače.

Druga decenija rada za vinariju Frunza Aglaja počela je uspešno, srebrnom medaljom ali i planovima da se posao širi, razvija porodica očuva na zemlji koja može da hrani i prihoduje.

„Očuvanje i osluškivanje podneblja pre svega kada su vina u pitanju, širenje zasada, i širenje autohtonih sorti shodno potrebama jer mi smo mala vinarija, butik vinarija koja se bazira na proizvodnji kvalitetnih vina u smislu da su vina iz ovog kraja, sa geografskim poreklom, jer su smo svi mi članovi Udruženja vinara u priči geografskog porekla i to želimo da opravdamo. Marketing je danas veoma bitan i to će nam biti još jedan zadatak. U zasadu imamo više od jednog hektara prokupca, autohtone sorte. Želja nam je da ga prenesemo u crveno vino. On je trenutno u našem rozeu. Crna tamjanika je takođe negotinska sorta koju ćemo raditi kao i začinak i bagrinu. U planu je i projekat izgradnje objekta na Bukovu gde su naši vinogradi i to će biti nova vinarija sa pogledom na naše vinograde“, kaže za naš portal Vladimir Frunzarelović, vlasnik vinarije Frunza Aglaja koji svojim  stečenim znanjem i iskustvom gradi vinsku priču, ali od zaborava i čuva krajinska vina o kojima se u svetu ponovo priča.