Stari srpski viteški kodeks, sudeći po popularnosti viteštva poslednjih godina u Srbiji, ponovo je oživeo.
Čast, junaštvo, i najveće ljudske vrline sve češće su postulati modernih srpskih junaka. Dokaz za to je i viteški festival JUST OUT u Manasiji, „Zaštitnici tvrđave“ u Nišu, „Vitez fest“ u Beogradu, a od sledeće godine i „Bitka nacija“ na Smederevskoj tvrđavi.
I Negotin ima svoje vitezove, članove reda „Beli zmajevi“, koji iako postoje nešto više od godinu dana, i te kako mogu da se podiče poštovanjem tradicije, viteškim veštinama i vrlinama, ali i uopšte poznavanjem načina života nekadašnjih najelitnijih ratnika srednjeg veka.
„Smatramo da su viteške moralne vrednosti danas u vremenu rijalitija, kiča, šunda, neumerenosti i neukusa neophodne za očuvanje tradicije. Protiv smo svakog nasilja i nad ljudima i nad duhom. Nažalost, ne smemo dozvoliti da se ljudske vrednosti zaborave. Naprotiv, moramo da utičemo na to da se neke prave vrednosti iz naše prošlosti ponovo uspostave“, kaže Dejan Vasilić, koji je prošle godine učestvovao prvi put na Viteškom festivalu JUST OUT u Manasiji gde se takmičio u gađanju mete lukom i strelom.
Vasilić je viteštvom je „zarazio“ nekoliko svojih prijatelja, pa se tročlana ekipa „Belih zmajeva“ ovog avgusta obrela ponovo u manastiru Manasija na Viteškom festivalu JUST OUT, u čast šest vekova najlepše srednjovekovne srpske svetinje koju je sa crkvom Svete Trojice, 139 mašikula i 11 kula sagradio Despot Stefan Lazarević.
Na zadovoljstvo mnogih, pobedničkom postolju pored najboljih nacionalnih, ali i inostranih družina, našao se i Red vitezova “Beli zmajevi” iz Negotina u disciplini bacanja koplja.
„Reč je naravno o autentičnom oruđu. Koplje je teško dva do tri kilograma, a njime se gađa meta koja je udaljena sedam metara. Takmičenje je bilo neizvesno do samog kraja, a titula pobednika je otišla u Negotin“, kaže Ivan Videnović, član negotinskog viteškog reda.
Da je takmičenje i zaista bilo neizvesno pokazuje i rezultat, jer se u prvom krugu, uz člana srpskog nacionalnog tima „Beli orlovi“ izdvojio i Videnović. Rezultat je bio izjednačen 22:22. U drugom krugu, takođe nerešeno, 18:18 i tek u trećem Videnović je sa 21:18 osvojio zlatnu medalju i pehar.
„Planova ima mnogo, a svi su usmereni na promovisanje naše tradicije. U istočnoj Srbiji na primer nema nijedne viteške družine osim naše. Hrabro srce i čast, ubeđeni smo, vraćaju poljuljane vrednosti, podsećaju na vreme kada je reč bila svetinja, a etika zakon“, kaže Dejan Vasilić.
Viteštvo u Srbiji polako oživljava kroz autentične kostime, oruđe, kroz srpski viteški kodeks i moral. Nema sumnje da će i u Negotinu, gradu bogate kulturno-istorijske prošlosti, naći svoje poklonike.
