U promotivnoj sali Narodne biblioteke „Dositej Novaković“ organizovan je program posvećen nedavno preminulom književniku i prevodiocu, Adama Puslojiću.
Adam Puslojić je bio nemir, rođen u svetlosti pesničkog plamena u Krajini, na istoku odakle Srbiji dolazi sunce i milozvučje. Tako ga je video Višeslav Živanović, pesnik i publicista iz Kladova, Adamov sabrat, a tako su ga videli i drugi.
Na književnoj večeri koju je, u spomen na pesnika koji je celokupno svoje stvaralaštvo nesebično davao svojoj Krajini, Negotinu i Kobišnici, inicirala negotinska Narodna biblioteka „Dositej Novaković“ o Adamu Puslojiću, poeti, klokotristi, književniku, prevodiocu, počasnom akademiku u Rumuniji, dobitniku svih poznatih književnih nagrada u svetu i kod nas, govorili su oni koji su ga i najbolje poznavali – njegovi prijatelji.
“I pre nego što je otišao Adam se već dogovarao sa sobom i anđelima i sad verovatno njima posvećuje pesme. Mi smo tužni što ga nema, a radosti što smo poznavali ovakvog velikana”, istakao je pesnik, slikar i vokalni umetnik, Dragoljub Firulović, predsednik Krajinskog kruga.
Za Adama je Krajina bila kao Mokranje za Mokranjca. Adam od Krajine, Adam Krajinski se uvek vraćao zavičaju, korenima i svom „Darodavcu“ govoreći da je Krajina onoliko velika koliko su velika i njena deca.
„Časopis „Razvitak“ koji je obeležio između ostalog i književno stvaralaštvo našeg Adama, posvetiće mu svoje naredno izdanje. Parafraziraću velikog Branka Miljkovića i pitati: Hoće li Krajina umeti da peva, kao što je Adam pevao o njoj“, rekao je Vlasta Mladenović, negotinski književnik i urednik Časopisa za društvena pitanja, kulturu i umetnost “Razvitak”.
Na stihove ovog pesnika čija je pesnička lirika obeležila ne samo njegovu već i brojne generacije poeta u Srbiji i Rumuniji, čiju je osobenu poetiku svojim prevodima proslavio kod nas, ali i svoje posvete ovom pesničkom geniju publiku u promotivnoj sali Biblioteke podsetili su i Miodrag Zlatković, Čedomir Vasić, Mihajlo Vasiljević i dr Hadži Aca Кožokić.
“Umro je poslednjeg dana godine. Možda je i to njegova simbolika i najava tog njegovog preobraženja, najava novog dana”, istakao je Miljan Ristić, pesnik, pisac i bloger.
“Bog je u toku” podsetio je na Adamove reči Saša Skalušević, pesnik i urednik Časopisa za kulturu, umetnost i književnost “Buktinja” najavljujući da će i ovaj časopis u svom narednom broju posvetiti deo svog izdanja liku i stvaralaštvu Adama Puslojića.
Mnogo je toga o Adamu rečeno, a tek koliko još uvek neizgovoreno. Pesnik koji nas je napustio 31. decembra 2022. imao je toliko toga da još kaže. Neumorno je stvarao do poslednjeg trena verujući u stih, u moć pesme.
“Bliži se kraj nečega bitnog. Godina ili život, što mu na isto dođe. Moje je tu bilo da mi san ne prođe munjevito ili nebitno. I sada se, žut kao udesna pčela vraćam u saće vasionske tmine. I zuj i rok bili su moji usudnici koji su ispratili tok Danubiusa i med darivali Lepenskom viru. Ono najbitnije kao da je već tu, ali se u liku ukazuje tek kao Bog u čijoj istini ličnog Svetovida namah prepoznajemo i Oca svog. Kraj je bitnog, otvorite mi nebo”, napisao je Adam u jednoj od svojih poslednjih pesama.
„Nebo se otvorilo i Adam se pridružio najvećim sinovima Krajine: Hajduk Veljku, Stevanu Mokranjcu, Đorđu Stanojeviću, svome kumu Raši Trkulji. Krajina koju su oni podigli i veličali ostaje da ih večno pamti i spominje, jer, oni su duhom i delom još uvek u Krajini“, rekao je Višeslav Živanović.
Svoja sećanja o delu Adama Puslojića koji je 2013. bio i besednik Festivala “Mokranjčevi dani”, a te godine proglašen i za počasnog građanina Negotina, kao što je bio i počasni građanin Skoplja, Mrčajevaca, Ploeštija, Baja Mare i Trgu Karbunešti, podelili su i Jovanka Stefanović Stanojević, Milorad Grbović, Nikola Plavšić.
