Vanja Đorđević: Učenik mora da ima realan pogled na svet, da nije stalno uz telefon, da poštuje porodicu

Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2022/2023. godine.

Gimnazijski dani za Vanju Đorđević teku sasvim dobro. Formirane radne navike, izgrađeni stavovi  da se do uspeha stiže velikim upornim  radom, dobar su temelj ovoj vrednoj učenici koja je na prirodno-matematički smer došla kao učenik generacije Osnovne škole „Vera Radosavljević“. Neposredna u razgovoru Vanja se priseća trenutka kada je saznala da je baš ona ponela ovo, za nju, veliko školsko priznanje.

„Ja sam plakala kada su mi saopštili da sam učenik generacije, nije bilo osmeha već su suze dočekale radosnu vest. Moja razredna Sanja Ilić mi je poslala poruku. Bila sam pospana kada sam je čitala i onako ne verujući počela sam da plačem. Jako sam ponosna na taj uspeh. Bilo je teško stići do njega jer u generaciji ima dosta dobrih đaka. Nikada se nisam obazirala na uspeh, jer sam na takmičenja išla iz ljubavi i nisam razmišljala da i ona mogu doneti priznanje učenika generacije.“

Vanja Đorđević, skromna gimnazijalka, posvećena učenju, podelila je sa nama svoja razmišljanja o važnosti uspeha tokom školovanja, ali i stvaranju pravih ljudskih vrednosti tokom života.

„Možda takmičenja i uspesi i nisu tako važni kada se razmišlja o učeniku generacije, koliko je važno biti dobar čovek i drug prema svakome. Ako ti neko priđe i pita za savet ili zatraži pomoć,  potrudiš se da mu pomogneš. Dobro se dobrim vraća, uvek sam u to verovala.  Nije uvek bilo tako, ali nema veze sledeći put ću opet da pomognem. Ja se osećam dobro ako pružim pomoć kada mi neko zatraži.“

Iz svoje osnovne škole nosi lepe uspomene, dobre prijatelje, stabilne temelje znanja. Jedna važnih ličnosti  koja je bila dobra podrška u radu je, kaže Vanja, i razredni satrešina Sanja Ilić.

„Nastavnici u osnovnoj školi bili zaista dobri. Mala je škola i mogu da se posvete svakom učeniku. To je velika prednost ove škole. Kada postaviš pitanje nastavnik ima dovoljno vremena da ti objasni. Bila je to jedna porodica. Kako smo rasli tako su i nastavnici imali ozbiljniji odnos sa nama i pristup je bio drugačiji. U hodnicima svi razgovaramo, svi se poznajemo. Moja razredna je bila Sanja ilić, nastavnica srpkog jezika. Kada smo upisali peti razred i ušli u njenu učionicu, priznajem, bili smo uplašeni, ali se ispostavilo da smo zaista dobili dobrog razrednog starešinu. Uvek je bila tu za nas kad god je nešto trebalo. Borila se za takmičenja, ocene, štitila za nestašluke i kada smo bili u pravu, ali i kada smo grešili.“

Vanja je podjednako dobro, tokom osnovnoškolskog obrazovanja, postizala odlične rezultate na takmičenjima iz prirodnih i društvenih nauka. Nadmetala se dve godine na okružnom takmičenju  iz hemije i  geografije, kao i na republičkom takmičenju iz biologije.Takmičila se  iz istorije, tehničkog obrazovanja, matematike. Njen izbor daljeg školovanja bila Negotinska gimnazija.

„Upisala sam prirodno-matematički smer jer pruža najopširnije znanje jer ja još uvek ne znam šta hoću da budem kada porastem. Mene sve zanima. Rekli su mi da takvo široko znanje može da mi pruži gimnazija i baš ovaj smer i da ću sa njim moći da upišem željeni fakultet. Većinu učenika iz odeljenja poznajem iz grada i sa treninga, rekla bih da je ovo družina još iz vrtića. Malo je odeljenje. Jako sam zadovoljna profesorima i školom. Razmišljala sam i o takmičenjima u  gimnaziji, znam da je ovde konkurencija baš jaka, moje odeljenje posebno. Mama mi je rekla da se ne opterećujem mnogo jer se ona jako nervira kada krenu takmičenja“, sa osmehom nam priča ova sjajna mlada gimnazijalka, koja svoju svestranost pokazuje i dobro organizovanim slobodnim vremenom.

„Ja treniram odbojku i aikido. Trenirala sam i tenis poluprofesionalno, ali sam se povredila. Volim da sviram klavir za sebe, samouka sam ali uživam u tome. Putovanja sa roditeljima skoro svakog vikenda su za mene pravo uživanje. Jedan od najvećih problema sa kojima se današnja deca susreću je taj da porodica ne provodi dovoljno vremena sa svojom decom. Ja nemam profil na društvenim mrežama. Roditelji mi ih nikada nisu zabranjivali. Telefon mi je bio uvek dostupan ali mene to nikada nije zanimalo jer smatram da na život treba da gledam realno a ne virtuelno. Za mene je pravo uživanje da nakon treninga  dođem u svoju porodicu, da zajedno odgledamo neki film ili da razgovaramo. Ja znam da mene sve to razlikuje od mojih vršnjaka ali mi to ne smeta. Znam da ima još takvih, ali vrlo malo. Druga deca su drugačija prema nama koji nemamo isti model ponašanja kao oni, ali ja sam se trudila da budem svoja. Poruka moja bi bila da na kraju dana svako razmisli kakav je bio njegov dan, ispunjen, da se preispita da li je mogao bolje“, kaže Vanja Đorđević učenica generacije „Osnovne škole “Vera Radosavljević“.

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.