Naslovna Krajinske vinjete Upoznajte Borski okrug: Upoznajte Miloša Petrovića

Upoznajte Borski okrug: Upoznajte Miloša Petrovića

4797
0

Master istoričar Miloš Petrović iz Donjeg Milanovca zaljubljenik je u istoriju i već treću godinu piše i uređuje sve popularniju i čitaniju Fejsbuk stranu “Upoznajte Borski okrug”.

Nema kome u Krajini, Ključu i Poreču, nije “zapala za oko” Fejsbuk stanica “Upoznajte Borski okrug”, ali malo njih zna da priče o prošlosti Negotina, Kladova, Donjeg Milanovca, Majdanpeka i Bora piše Miloš Petrović, master istoričar, kustos i turistički vodič.

Ovaj mladi čovek, rodom iz Donjeg Milanovca, zaljubljenik u drevno, poznavalac istorijskih prilika u ovom delu istočne Srbije, diplomirao je u svojoj 25. godini, uredno završio i master studije, položio stručne ispite, stekao zvanje kustosa, a dobio je licencu i kao turistički vodič.

Želeći da, ipak, široj javnosti podeli svoja svoja istraživanja o zavičaju, ali i opšte zanimljivosti o naseljima i prirodnim bogatstvima opština Majdanpek, Кladovo, Negotin i grada Bora, od februara 2017. piše i uređuje stranicu “Upoznajte Borski okrug”, koja je od prošle godine i stalna rubrika na sajtu Borskog upravnog okruga.

“Na ideju za pokretanje stranice došao sam onoga trenutka kada sam shvatio da verovatno previše dosađujem prijateljima o svom zavičaju, pa sam poželeo da to podelim i sa drugim ljudima koji gaje slična interesovanja. Sa druge strane, i iz želje da nekoj široj javnosti pokažem koliko je istočna Srbija bogata, kako istorijom, tako i prirodom, jer mislim da se o tome ne govori toliko”, kaže za NG Portal Miloš Petrović.

Opštine Negotin, Kladovo, Majdanpek i grad Bor na 3.507 kvadratnih kilometara na krajnjem istoku Srbije vekovima su prostor na kojem su se sudarale razni narodi i civilizacije.

Ušuškan Dunavom, Timokom, bogatom negotinskom ravnicom, Miročem, Deli Jovanom, Rtnjem i Stolom, ovaj kraj istočne Srbije i danas priča priču o burnoj istoriji još od najranijeg doba, o mestima gde se ta istorija stvarala, o značajnim bitkama u kojima se branila sloboda, o ljudima koji su istoriju stvarali.

“Prostor od Korbova do Zlota i od Boljetina do Kobišnice, kako volim da kažem, krije mnogo toga. Počevši od Lepenskog Vira i Rudne Glave, koji su svetski poznati u arheološkim krugovima, preko Carske palate kod Šarkamena i izuzetno značajne uloge Đerdapa tokom Rimskog carstva, zatim Negotina koji je zahvaljujući svojim brojnim velikanima igrao važnu ulogu u stvaranju moderne Srbije tokom 19. veka, pa sve do 20. veka kada su Majdanpek i Bor svojim rudnim bogatstvom doneli razvoj kakav mlađe generacije teško mogu zamisliti. A sve to, toliko raznovrsno i od toliko značaja, tek je presek onoga što krije ovaj mali prostor”, dodaje Petrović.

Negotin, prva polovina XX veka

Ovaj profesor istorije, licencirani turistički vodič i kustos deo je Udruženja ,,Negujmo kulturuˮ, sa kojim je učestvovao u organizaciji tribina i predavanja na temu kulture, član je i tima E portala mladih opštine Majdanpek. Volontirao je u Кlubu saradnika Narodnog muzeja, Muzeju vazduhoplovstva i Pedagoškom muzeju, u kome je proveo i godinu dana na mestu pripravnika.

“Nemam poseban izvor inspiracije, sem jednostavno želje za što boljim poznavanjem svoga kraja. Godine studiranja istorije i bavljenje njome dovele su me na taj put, a ljubav prema našem kraju me gura dalje, da što više istražujem i saznajem. Što se tiče saradnika, započeo sam sam i skromno, ali su vremenom objave dolazile do iskusnijih znalaca iz Majdanpeka, Kladova, Negotina, Bora, Donjeg Milanovca, koje sam ubrzo upoznao, a koji su potom počeli značajno da pomažu. Rekao bih da je naša prošlost jednim delom dobro dokumentovana, zahvaljujući nekadašnjim vremena kada je naš kraj bio mnogo više u centru pažnje. Danas to ide malo teže, ali se pojedinci trude. Svakako su Negotin i Bor, zbog velikih i starih muzeja i arhiva, u mnogo boljoj sitauciji od, recimo, Donjeg Milanovca, Majdanpeka ili Kladova. Međutim, uprkos tome, ima izuzetnih primera, izdvojio bih zalaganja Žakline Nikolić, direktorke Centra za kulturu Kladovo, koja oživljava prošlost Kladova i van mogućnosti svoje ustanove.”

Donji Milanovac

U slobodno vreme Miloš neumorno istražuje i obogaćuje u prvom redu svoje znanje, a potom i sopstvenu arhivu budućih tekstova kojima će dvoje sve brojnije čitaoce upoznati sa Borskim okrugom.

“Ljudi iz mog okruženja imaju pozitivne reakcije, ali pre svega me smatraju ogromnim entuzijastom, jer najbolje znaju da se sve zasniva na entuzijazmu. Kada je reč o čitaocima, reakcije su pozitivne sa određenom dozom iznenađenja kada vide da se neko na taj način bavi našim, pomalo zaboravljenim krajem. Uz neizostavnu nostalgiju i lokal patriotizam, naročito kod starijih čitalaca i onih koji žive u inostranstvu”, dodaje Miloš.

Ipak, priznaje nam, postoje teme koje ga posebno fasciniraju, one divne, ljudske, nesvakidašnje. Vremena, veli, nađe, nekad više, nekad manje, a planovi su mu da i dalje istražuje i svojim tekstovima istoriju ovog kraja približi svima koji bi o njoj da znaju nešto više.

“Planovi su da nastavim istim tempom, tako da imam već spreman veliki broj objava, ali i da malo više pažnje posvetim selima našeg kraja. Za razliku od gradskih naselja, koja poznajem veoma dobro, postoje sela koja nisam toliko obilazio, niti pisao o njima, pa to želim da promenim. Što se tiče tema o kojima sam pisao, imam više omiljenih istorijskih priča, ali se izdvajaju one o kojima ni ja, kao istoričar, nisam znao mnogo. Jedna od njih je ona da je Apolodor, gradeći Trajanov most, izmestio tok Dunav kod današnjeg Kladova, to jest, Kostola. Poduhvat koji ne možemo lako zamisliti ni danas, a obavljen je pre skoro dva milenijuma”, kaže autor i glavni i odgovorni urednik stranice “Upoznajte Borski okrug”, Miloš Petrović.