Izložbom radova polaznica radionica posvećenih tehnici veza štampujit, završen je projekat Kola srpskih sestara „Devojačko kolo”.
Vez je, podseća Dušanka Botunjac, akademski slikar i primenjeni umetnik, čuvar kulturnog nasleđa, deo tradicije i kulture jednog naroda. Proučavanjem tkanina koje čovek stvara, veli ona, dobijaju se i podaci o njegovom razvoju i putu ka civilizaciji.
Jedna od tehnika veza, štampujit, koja je u podunavski deo Srbije stigla iz zapadne Evrope u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, bila je okosnica projekta „Štampujit – edukativna radionica veza – Devojačko kolo” Kola srpskih sestara iz Negotina, koji je realizovan uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.
Polaznice ovih radionica bile su učenice osnovnih i srednjih škola iz Negotina, kao i članice Kola zainteresovane da nastave da se bave ovom tradicionalnom veštinom, koje su pod vođstvom Dušanke Botunjac i Slavice Boraković uspešno savladale ovu tehniku i njene specifične postupke.
“Devojke su opravdale i više od očekivanja. Zadovoljstvo je raditi sa njima a posebno mi je drago što smo nakon tolikih decenija pokrenuli opet Devojačko kolo i to sa projektom učenja veza, konkretno tehnike štampujit, tehnike koju smo 2023. negde trudom nas iz ovog kraja svrstali na listu nematerijalnih dobara Srbije. Etno mreža je dobila mlade majstorice, Kolo srpskih sestara iz Negotina svoje Devojačko kolo a Negotin i Negotinska krajina ima sada nekoliko grupa vezilja koje već dobro poznaju ovu tehniku”, kaže Dušanka Botunjac.
„Štampujit“ je vrsta veza koji se izvodi tehnikom omčastog boda na plišu, a kojim se u Negotinskoj Krajini i priobalju Dunava najčešće ukrašava svečana ženska nošnja. Ime je dobila zbog načina prenošenja šare koja je nalik štampanju.
“Veliko je zadovoljstvo i čast jer je počelo da se znanje širi i među omladinom i među decom što je i najvažnije. Mislim da smo se prvo mi uplašili da li će to da uspe jer deca prvi put uzimaju iglu u ruke i susreću se sa takvim radom. Međutim, pokazalo se da oni u stvari imaju neko unutrašnje znanje ili dar u rukama jer su one posle treće radionice odradile takve komade koji bi mogli da se porede sa majstorskim”, kaže Slavica Boraković iz kladovske “Misija Kreative”.
Polaznice ovih radionica savladale su tehniku veza štampujit od prvih osnovnih koraka, pripreme igle, konaca, preko izrade šablona do veza na plišu.
“Jako mi se svidela ova tehnika veza zato što je ovo jedna tradicija, koja će možda se izgubi za koju godinu i osećam se jako ponosna jer sam deo Kola srpskih devojaka koja je postojala i ranije. U početku je bilo malo težih situacija, ali je posle, dok radimo na tome, sve lakše i lakše i lakše a rad je sve lepši i lepši”, kaže Manuela Novaković, učenica Tehničke škole, polaznica ovih radionica.
Vez „štampujit” upisan je 2023. u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Inicijativa za njegovu zaštitu pokrenuta je od strane krovenog udruženja proizvođača rukotvorina Etno mreže, u saradnji sa lokalnim udruženjima „Misija kreativa” iz Kladova i „Nego” iz Negotina, uz podršku Ministarstva kulture i NALED-a.
„Bilo je divno, dosta toga sam naučila na radionicama. Upoznala sam i dosta ljudi, uz rad je bilo i predivno druženje“, ističe Manuela Nikolić iz Tehničke škole, a njena drugarica Marta Stanković dodaje: „Baš mi se sviđa rad u Devojačkom kolu, ništa mi nije bilo teško, ni rad sa iglom, ni sama tehnika“.
Dušanka Botunjac, akademska slikarka i primenjena umetnica je čuvar motiva Negotinske krajine, autentičnog vlaškog nasleđa koje promoviše i čuva od zaborava i kao član umetničkog saveta, edukator, regionalni koordinator i dizajner Etno mreže.
“Ovaj rad sa decom iz srednje i osnovne škole je nešto što je meni najveće zadovoljstvo. Samim tim što smo tri godine radili istraživački na terenu, pa smo sav materijal, dokumentarni prikupili zbog stavljanja štampujita na listu, sad nam je obaveza da tehniku na neki način razvijemo, da edukujemo nove vezilje. Upravo je to i cilj, da se ne zaboravi i da se te karike znanja ne izgube”, dodaje Dušanka Botunjac.
Tehnikom “štampujit” dekorisale su se zadnje pregače, odnosno opreg, prisalka, prednja kecelja, pa kracan, svečana suknja kao i obodi i prednja vertikala na tkanim suknjama, fistanima.
Polaznice edukativnih radionica negotinskog Kola srpskih sestara, članice Devojačkog kola, ovom su tehnikom ukrasile i torbice, ali su i tehnikom veza pokrsticom izradile i bukmarkere.
“Taj vez i zanat će se nastaviti onoliko koliko budemo gajili svoje običaje, svoju nošnju i mi da bi to predupredili jer to ne traje previše dugo, svako vreme ima svoju tendenciju i modu, mi pokušavamo da taj vez stavimo na upotrebni predmet, fotrola za mobilni, neseser, nešto što upotrebljavate i što će biti sa vama sve vreme”, dodaje Slavica Boraković.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
