Naslovna Društvo Ulica Srbe Jovanovića u Negotinu miriše na medenjake

Ulica Srbe Jovanovića u Negotinu miriše na medenjake

1654
0

Zima i predstojeći praznici u negotinskoj Ulici Srbe Jovanovića zahvaljujući Mariji Pejčić mirišu na medenjake i buter keksiće.  Ušuškan među trgovačkim radnjama, njen medeni “Cookie Shop” svakoga dana rađa novu čaroliju ukusa, mirisa i boja.

Marija Pejčić, rođena Majdanpečanka, majka troje dece svoj dugogodišnji san pravljenja medenjaka i buter keksića pretvorila je u posao u Negotinu od koga danas živi njena petočlana porodica. Maštom boji svaki kolačić koji sama izrađuje, brižljivo pakuje i trudi se da stigne na pravu adresu jer zna da će izmamiti dečiji osmeh.

“Oduvek sam volela da pravim kolače, to je ljubav koja je ostala od moje majke. Pre tri godine čula sam se sa svojom drugaricom Sandrom iz detinjstva koja sada živi u Meksiku i koja se tamo bavi izradom slatkih keksića. Pratila njen rad i kako ona to radi. Sećam se da mi je prva pomisao bila: “Kako ovi kolačići izgledaju svi isto, kako je moguće da tako nešto može da se odradi na keksiću, na medenjaku”, počinje priču Marija Pejčić koja je krajem avgusta ušla u privatni biznis i otvorila radnju za izradu medenjaka i buter keksa “Cookie Shop”, trenutno jedinu takve vrste u Negotinu.

Životne okolnosti dovele su njenu porodicu 2019. godine iz Majdanpeka u Negotin, kada je najstariji sin upisao Negotinsku gimnaziju, IT smer.

Iako poreklom iz ovih krajeva, Marija je Rajčanka a suprugovi koreni su iz Rogljeva, oboje su bili bez posla i teško su, veli Marija, spajali početak i kraj meseca jer je suprug radio sezonske poslove. Seća se da se u mislima često vraćala  u Meksiko i drugaricu koja je tamo lepo živela od izrade kolača.

Marija je završila u Nišu i Leskovcu srednju Umetničku školu, smer dizajn tekstila. Shvatila je da stečeno znanje iz umetničke škole nije teško primeniti na izradu kolača. Tako je prošle godine odlučila da krene u privatni biznis i otvori radnju za izradu medenjaka.

“U septembru 2020. sam odlučila da krenem u privatan posao i finansijsku podršku sam potražila u Nacionalnoj službi za zapošljavanje jer sam tamo bila prijavljena šest godina. Međutim ta podela podsticajnih sredstava je ograničena vremenski, tako da sam morala da sačekam proleće ove godine. Ne mogu vam opisati koliko sam bila razočarana. U međuvremenu sam išla i na RARIS-ovu edukaciju kako bih  naučila da napišem biznis plan. Ove godine sam dobila sredstva u iznosu od 250.000 dinara koja nisu bila dovoljna, ali su mi pomogla da uđem u ceo ovaj posao, da kupim opremu, sirovine, pakovanja”, sa ponosoma nam kaže Marija koja već dve godine neprestano radi na samoedukaciji kako bi njen posao napredovao.

U početku je, veli,  sama  isprobavala pravljenje keksića ali sve to nije moglo da bude uspešno bez dodatnog učenja. Odlučila je da završi obuku u Beogradu  gde je naučila ceo proces  izrade medenjaka od početka do kraja. Nije isto, kaže Marija,  kada to uživo vidite i opipate i  kada gledate na internetu jer nikada ne znate da li je neki korak preskočen.

Marketing je sledeći nivo koji treba osvojiti jer je odlučujuć za plasman. Marija ima svoju stranicu na Instagramu i to je mesto gde se najčešće oglašava i plasira svoje proizvode.

“Moji kupci su uglavnom žene koje moje proizvode kupuju za proslave, slavlja i decu. Za sada mogu da postignem izradu naručenih količina. Osnovna cena medenjaka je 100 dinara a zavisi od veličine, oblika i zahteva kupaca. Medenjak je upakovan u originalnu ambalažu i takav možete kupiti u samom gradu. Kada ih šaljem van Negotina, zahtevi su veći jer se pažljivo pakuju kako bi na adresu kupca stigli baš onakvi kakve sam ih napravila. U Negotinu ih možete kupiti u zanatskoj radnji gde se proizvode, kao i u lokalu “City shop” u centru grada.”

Marijin “Cookie Shop” nudi medenjake i puter keksiće ručno izrađene, umešane i iscrtane. Izrada jednog medenjaka, koji je veličine desetak centimetara iziskuje bar pola sata  provedenog u pravljenju i ukrašavanju.

Masa koja se koristi za medenjake, a koju ona sama priprema, pravi se od  šećera, belanaca i limuna, određene je gustine a svaki sloj koji se nanosi mora da se osuši.

Svaki keksić je autentičan a taj isti format, o kome je sanjala i pitala se kako je moguće da kolačići budu tako savršeni, su zapravo modlice  različitih oblika koje sada nabavlja u Negotinu. Svaki zanat krije neku tajnu. U poslu izrade medenjaka je to postojanost. Ljudi uglavnom ove lepo ukrašene  kolačiće čuvaju u svom domu. Na deklaraciji njenih proizvoda piše da je dugotrajnost šest meseci.

Kupci mogu sami da kreiraju svoj medenjak jer svaki oblik i lik može da se napravi. Najviše su traženi  medenjaci u obliku srca i zvezde, kao i junaci iz crtanih filmova. U ovoj slatkoj zanatsko radnji moguće je izraditi i jestive slike za medenjake koje su najčešće izbor firmi na čijim se kolačićima nalazi  logo.

Tržište medenjaka je u poslednjih par godina u ekspanziji u Srbiji. Malo je onih koji se ovim poslom bave zanatski sa zaštićenim imenom pa je konkurenncija nelojalna.

“Pokušavam na sve načine da svojim mušterijama ponudim dobar proizvod. Trudim se da to bude nešto novo, drugačije, da udovoljim svim zahtevima a da ne bude na uštrb kvaliteta. Svi moji keksići su provereni. Posedujem sertifikat da su zaštićeni. To jeste bila veća investicija u pokretanju ovog posla. Taj serifikat nije trajan već se ciklično ponavlja. Sve je to garancija da je keksić koji pravim zdrav i da je bezbedan za upotrebu. To je vrlo bitno,  jer svaki kesić ima nalepnicu i etiketu na kojoj piše od čega je napravljen. Ceo ovaj posao nosi veliku odgovornost”, ističe Marija jedina vlasnica radnje za izradu medenjaka u Negotinu.

Priča o ulici koja je zamirisala na medenjake ove jeseni stigla i do drugarice Sandre u Meksiko, a ona je Mariji bila podrška da u malom gradu počne svoju proizvodnju medenjaka na tržištu koje je preplavljeno kolačima koji se pripremaju u kućnim uslovima.

Marija svoj san sada živi, a medenjaci krase jedan od negotinskih izloga u Ulici Srbe Jovanovića.


Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta “Ram za sliku Negotina 2”, koji je sufinansiran iz budžeta opštine Negotin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.