One su iz različitih gradova, mnoge se čak i ne poznaju, ali im je zajedničko jedno – pružanje neophodne pomoći najmlađima da spas od najtežih bolesti pronađu u inostranstvu. Znaju ih pod zajedničkim imenom – Prevodilačko srce.
Udruženje „Prevodilačko srce“ okuplja oko 300 prevodilaca iz cele Srbije i drugih zemalja u regionu. Njih šezdesetak spada u najaktivnije i gotovo svakodnevno pomažu ljudima u nevolji da potrebnu medicinsku dokumentaciju najhitnije prevedu na jezik bolnice u inostranstvu u kojoj će lečiti svoju decu. I to potpuno besplatno.
Prevode sa svih svetskih jezika i za pet godina, koliko postoje, preveli su preko 2.000 zahteva sa više od 10.000 stranica. Ako bi se to „prevelo“ na jezik finansija, ovo udruženje je doniralo do sada više od 100.000 evra.
„Olgica Andrić, prevodilac i sudski tumač za italijanski jezikiz Novog Sada je inicijator osnivanja „Prevodilačkog srca“, a ja sam tu, takođe, od samog početka. Mi nismo profitabilna organizacija, mi ovo radimo uz svoj posao, uz obaveze sa svojom porodicom, sa nadom da ljudima kojima pomažemo da medicinsku dokumentaciju prevedu na jezik zemlje u koju idu na lečenje, bude bolje. To nam je osnovni motiv i zato isključivo prevodimo samo za takve prilike“, kaže Ivana Ćirić, profesor italijanskog jezika u Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Negotinu i latinskog jezika u Gimnaziji „Bora Stanković“ u Boru.
Prevodioci okupljeni oko Udruženja „Prevodilačko srce“ reaguju gotovo u momentu, a zahteva da im se pomogne je svakim danom sve više. Reč je o prevodima koji su zbog medicinske terminologije vrlo složeni, jer od prevodioca zahtevaju često i da „dešifruju“ rukopis lekara i skraćenice.
„Mi se konsultujemo sa lekarima kad stignu zahtevi puni skraćenica, zato i apelujemo na njih da otpusne liste pišu čitko, da pišu bez skraćenica, kako se ne bi gubilo dragoceno vreme jer je nekad neophodno da se što pre stigne do bolnice“, kaže Ivana.
U „Prevodilačkom srcu“ se i ne poznaju lično, ali se prepoznaju po energiji i želji da pomognu. To je, navode, i najvažnije, jer „ko hoće nađe način, a ko neće – nađe izgovor“. Kod njih izgovora nema, a kad je nešto bukvalno danas za danas udruže se pa njih nekoliko prevodi zahtev.
„Najteži je taj ljudski momenat, jer su zahtevi koji nam stignu uglavnom za decu i mlade. Još pamtim moj prvi „slučaj“ i mladu Boranku čiju sam smrt teško podnela, iako je nikad nisam srela“, kaže Ivana Ćirić.
Udruženje „Prevodilačko srce“ svoje znanje ne štedeći se poklanjaju svakodnevno, koordinirajući međusobno i kontaktirajući sa onima kojima je pomoć potrebna na društvenim mrežama, a desi se i da dobiju zahteve da otputuju sa svojim malim pacijentima i porodicama budu najvažnija spona sa lekarima u inostranstvu. I tu nađu način da pomognu.
„Apelujemo na ljude koji nam se javljaju da zahteve skeniraju kako bismo sve lepo mogli da vidimo i prevedemo. Često nam stignu fotografije lekarske dokumentacije koje kad se pošalju mobilnim telefonom gube mnogo na rezoluciji, pa moramo dodatno da ih dešifrujemo. Sve zahteve, ali naglašavam isključivo one koje se tiču lečenja u inostranstvu, ne i onih za posao ili druge namene, primamo na mejl [email protected]“, dodaje Ivana Ćirić.
