U učionicama nekadašnje Učiteljske škole, pa Pedagoške akademije i danas Visokoškolske jedinice Negotin vranjskog Učiteljskog fakulteta, tridesetak diplomaca generacije iz 1958. godine proslavilo je nedavno 60.godišnjicu mature.
Generacija diplomaca Učiteljske škole iz Negotina, iz 1958. godine, po mnogo čemu se razlikuje od drugih. Karijere su im odavno za memoare. Mnogi od njih su naučeno u Negotinu prenosili generacijama i generacijama đaka, postali učitelji, profesori, direktori obrazovnih i kulturnih institucija.
Neki su otišli u druge vode, privredničke, državne, novinarske, ali svako sa uspomenom na Negotin svoje mladosti, na internat, upravnika Velju, svoje razredne starešine Jovana Sibinovića, Radmilu Novaković, Stojana Jovića, Dobrilu Milenović, na želje i snove…
Ovi krepki osamdesetogodišnjaci godinama organizuju susrete generacija širom Srbije i ne daju se godinama. Vele da im fali ovo ili ono, ali da ne kukaju. Lek, već znaju, kako šeretski kaže naš poznati novinar i publicista Jevrem Damjanović: “Popij čaj od krštenice i biće ti lakše!”
Kažu ovi učitelji da su im i ovi susreti lek za podmlađivanje, jer ih krepe saznanjima da su mnogo prošli, daleko otišli, ali da imaju gde da se vrate.
“Kada smo počeli da se generacijski sastajemo svake godine, to nije proisteklo iz namere da se hvalimo ko je šta postigao, jer smo to znali. Ovodruženje udahnjivalo nam je novu snagu da istrajemo, jer nam u životu nije sve išlo glatko, mada je bio uspešan krajnji ishod”, reči su Jevrema Damjanovića.
Život ih je, vele, odveo na razne strane, u Beograd, Smederevo, Krepoljin, Niš, Belu Palanku, Vranje, Vladičin Han, ali i u Čačak, Kraljevo, Novi Sad, Novi Bečej, Zrenjanin, Užice, Bjeljinu, Prijepolje…
“U školi smo sklopili prijateljstva za ceo život. Ma gde da smo, dolazimo u Negotin da proslavimo okrugle godine od dana kad smo i diplomama dokazali da smo postali zreli ljudi – kaže jedan od organizatora ovogodišnjeg 60. maturskog susreta, Vladeta Atanacković, učitelj iz Negotina.
Družila se i ovog juna ova generacija do duboko u noć, a ujutru su obišli staze svoje mladosti, prepričavali anegdote iz svog vremena i sećanjem se oprostili od onih koje više nema. I obećali jedni drugima da će druženje nastaviti koliko sutra, negde u nekom drugom mestu, do kojeg ih je život doneo.
