Uz proslave godišnjica mature u negotinskim srednjim školama, ali i nekadašnjoj Učiteljskoj školi i Pedagoškoj akademiji, učenici Osnovne škole “Momčilo Ranković” u Rajcu obeležili su nesvakidašnji jubilej – 50 godina male mature.
Generacija 1973. Osnovne škole “Momčilo Ranković” u Rajcu proslavila je nedavno pola veka od kako su otišli iz školskih klupa u srednju školu i u – život. Od nekada 27 svršenih osmaka, posle pola veka, na susret generacije došla su njih šestorica i razredni Slobodan Đorđević, nastavnik fizike.
Velika je čast, kažu, kada se vreme zaustavi i životne priče isprepletene davnim sećanjima izranjaju na površinu. Taj školski čas posle 50 godina podsetio ih je na neke davne pesme koje su slušali u to vreme, otvorivši dnevnik uspomena ispunjen fragmentima vremena. I upravo su oni bili delići jedne posebne priče koja je ispisana u srcima tog, kažu, posebnog odeljenja ove seoske škole.
“Rajačku školu su pohađali učenici iz timočkih sela: Smedovac, Rogljevo, Veljkovo, Kovilovo, Rajac, Tamnič i Zlokuće, tako se tada zvao Aleksandrovac. Tamnič je tada birao gde će posle četvrtog razreda, da li u Rajac ili u Braćevac, jer su to bile osmorazredne škole. Do četvrtog razreda su đaci učili u Smedovcu za decu iz tog sela i Rogljeva, Veljkovu, Kovilovu, Zlokuću i Crnomasnici, koji su posle četvrtog išli u Braćevac, a svi ostali u Rajac”, pričaju nam ovi mali maturanti.
Mnogi se, vele, odlučuju da godišnjice proslavljaju posle završene srednje škole, ali su oni rešili da odaberu drugačiji povod i obeležene godišnjicu kada su načinili prve korake u svet odraslih upravo zbog neizbrisive veze koju su razvili tokom zajedničkog odrastanja.
“Odlučili smo da proslavimo ne samo te prve korake u svetu odraslih, već i sve one trenutke koji su nas učinili onim što smo danas. Zato smo razrednom poklonili uspomenu na ovaj dan sa potpisima svih prisutnih i natpisom “Naš razredni Sloba, uča stara građa, Bog da ga poživi, takav se ne rađa”, jer je i on deo naših života”, dodaju ovi ljudi.
Nakon razrednog časa i šetnje školskim dvorištem druženje su nastavili, gde drugde, do u centru sveta, Rajačkim pivnicama, sećajući se onih koje nema i prepričavajući zgode i nezgode iz školskih dana. Kažu, gledaće da ponove susret i dogodine.
