Naslovna Kultura U Vinariji Boierescu promovisan “Rudnik” Miodraga Majića

U Vinariji Boierescu promovisan “Rudnik” Miodraga Majića

1648
0

U Vinariji Boierescu u Dušanovcu kod Negotina promovisan je novi roman sudije Apelacionog suda Miodraga Majića “Rudnik”, jednako intrigantan poput prethodnih “Deca zla” i “Ostrvo Pelikana”.

Nema sumnje da su ljubitelji književnosti iz Negotina i okolnih opština prepoznali kvalitet novog romana Miodraga Majića „Rudnik“ u čijem se središtu nalazi junak “čija potreba za pričanjem zapravo jeste poslednji pokušaj da rekonstruiše prošlost ne bi li od njenih delova sastavio celovitu sliku i tako konačno došao do istine”, a koji svoju priču kazuje u sanatorijumu navodeći čitaoca da se i sam dodatno preispita.

„Nisam prvi put u Negotinu i Negotinskoj krajini, ali je istina da sam davno ovde bio. Moj drug iz doba studija, kada sam ja studirao pravo, a on stomatologiju, a život nas je spojio, puno je pričao o Negotinu i onda sam ja, između ostalog, dolazio i u Negotin, iako je Zaječar bio moja prva destinacija i to Zaječarci  ljubomorno prenose, jer sam se u to doba bavio muzikom. Zaječarska gitarijada je za sve nas bio san, živelo se drugačije, to je mnogo značilo tada i meni je jako žao što to ovim klincima ne znači toliko, što ne shvataju šta je Gitarijada, koliko je Zaječar tada postajao centar te velike nekadašnje države i koliko smo mi trčali da budemo tamo. Nisam u Negotinu prvi put, ali mi je drago što sam opet ovde“, rekao je Miodrag Majić na početku promocije, koja je u Vinariji Boierescu okupila veliki broj posetilaca.

Inspirišući se slučajevima iz svoje sudske prakse, Miodrag Majić i kroz “Rudnik”, i kroz svoje prethodne romane “Deca zla” i “Ostrvo pelikana”, ali i kroz svoj blog  koji vodi od 2015. godine, skreće pažnju na neke od problema našeg savremenog društva.

“Uveren sam, a nisam ja to smislio, to kažu i oni koji su u pisanju mnogo duže i uspešniji su od mene, da formulu tajne niko još nije otkrio. Ali, ako postoje neke naznake šta je razlog, a veoma sam srećan što su sva tri moja romana za ove, ali i za druge prostore, doživela neverovatne tiraže, mislim da su to teme kojima se ti romani bave. To su teme koje su prilično kontroverzne. Sa druge strane moglo je poći i po zlu, i moglo je poći drugačije. Te teme su mogle biti potpuno zanemarane od strane čitalaca. Oni su mogli reći da neće više da slušaju ni o ratnim zločinima, ni o ženskom pitanju, ni o Romima, ni o zlu, a zlo je ono čime se u svoja tri romana zapravo bavim. Mogli su i tako da reaguju i to bi bilo potpuno u redu”, rekao je Majić.

Srećom, čitalačka publika je odreagovala drugačije i nije bežala od tema koje su u ovom društvu definitivno u zapećku, o kojima se retko i oskudno priča; u “Deci zla” su to ratni zločini, u “Ostrvu Pelikana” maloletnički romski brakovima, u “Rudniku“ skrivanje, prećutkivanje, u sva tri o društvenom sistemu duboko ogrezlom u korupciju.

“Ja ne bežim od toga da je moje pisanje u priličnoj meri angažovano. Šta to znači? Ono se bavi temama za koje ja osećam da su važne za ovo društvo u određenom trenutku. Da li ja ispravno osećam? Nemam pojma, možda grešim, možda su neke potpuno druge teme važne za ovo društvo, ali ja osećam da su važne ove o kojima pišem i neke druge. Ne bih se osećao dobro i ne bih osećao da postupam ispravno ako  se bavim pisanjem čisto pisanja radi”, kazao je Majić.

U dvočasovnom razgovoru sa moderatorom ove književne večeri, Miljanom Ristićem, publicistom, pesnikom, blogerom i autorom radio podkasta i portala “eXperiment u kome je sve moguće” prisutni su mogli da prepoznaju kvalitet dela Miodraga Majića, ali i da okriju šta je to u njegovim romanima što čitaoce ostavlja bez daha.

„Dosta dugo ja nosim tu priču o različitim vrstama pokopavanja, individualnog ili kolektivnog. Roman je dugo sazrevao kao priča o tome šta smo sve spremni i skloni da zatrpavamo i šta ako „Rudnik“, a prva pomisao je iskopavanja rude, nekakvih dobara, šta ako je to zatrpavanje pa je u tim koordinatama nastajala ta priča koja se meni učinila važnom. To je jedini roman koji nema nijednu topografsku odrednicu, osim fiktivnog sela Lugovi, koje ne postoji, a deluje da postoji svuda oko nas i to nije slučajno učinjeno. Duboko sam uveren da je tema „Rudnika“ jednako primenjiva ovde, kao što je primenjivana u istorijskim prilikama na potpuno drugim meridijanima a to je šta je sve čovek ili grupa ljudi spremna da zakopa i da o tome ćuti i šta vremenom nastaje iz terena, individualnog ili kolektivnog, u koji se toliko dugo pokopava i o tome ne govori“, rekao je Miodrag Majić na promociji svog novog romana „Rudnik“ u Vinariji Boierescu porodice Cvetković, koja se potrudila da ovo veče upotpuni i degustacijom svojih vina i rakija.