U toku je akcija vađenja potopljene Crnomorske flote iz Dunava kod Prahova. Izvučen prvi brod. Na licu mesta ronioci, tim Centra za razminiranje, ali i Prahovljani koji pomno prate akciju vađenja potopljenih nemačkih lađa.
U Prahovu, selu na krajnjem istoku Srbije, u opštini Negotin, već osam decenija žive uz priče o nemačkoj Crnomorskoj floti, potopljenoj u Dunavu, septembra 1944. Svaki Prahovljanin je od svojih starijih slušao o operaciji „Dunavski vilenjak“, o potapanju brodova jedan na drugi, o transportu ranjenika do Beograda neposredno pre nego što je potopljen i brod – bolnica „Bamberg“, o suvim smokvama koje su prvi put probali, prvim kašikama i emajliranom posuđu koje su im, prazneći brodove, Nemci poklanjali.
Olupine ovih namerno potopljenih lađa, koje su krajem Drugog svetskog rata nakratko zaustavile napredovanje Crvene armije, vidljive su za vreme svakog niskog vodostaja.
“Rođen sam osam godina posle potapanja tih brodova i celog smo života o tome pričali, jer su oni izranjali svaki put kad je voda opadala a mi plivali do njih, igrali se na sprudovima. Prahovo živi i raste uz te priče, to je na kraju krajeva i naša istorija”, kaže Dragiša Brebulović, meštanin Prahova.
Posle 80 godina tavorenja na peščanom dunavskom dnu, jedna od lađa izvučena je iz rečnih dubina, u sektoru u neposrednoj blizini prahovskih sprudova gde je koncentrisano nekoliko krstarica, dugačkih 20 i više metara.
“Prvo je izvađen, pretpostavlja se nemački patrolni brod, dugačak 13 i širok tri metra. Izvučen je u komadu, debelim lancima obmotan, uz pomoć dizalica. Na palubi je pronađen i sanduk sa neeksplodiranim minama koji je bio čvrsto privezan da ga rečne struje ne bi nosile tamo-ovamo. Nađeni su i delovi naoružanja, mitraljez, puške”, pričaju nam lučki radnici.
Ekipe zadužene za vađenje potopljenih nemačkih lađa na sidrištu prahovske luke svakodnevno izlaze na teren. Prvi broj je izvučen upravo u blizini sprudova na mestu gde se uvek prva ukaže nemački ratni minolovac, UJ 110, koji i danas stidljivo promalja deo svoje palube.
“Dočekali su konačno unuci da vide vađenje brodova čijem su potapanju svedočili njihovi dedovi. Ima malo straha oko tih neeksplodiranih ubojnih stredstava, ali opet postoji opreznost i bezbednost i nadamo se da će sve biti u redu”, kaže Velimir Trailović, hroničar Prahova koji je deo svojih istraživanja posvetio i ovoj, po mnogim istoričarima, „poslednjoj neispričanoj misteriji“ Drugog svetskog rata.
Svakodnevno se, saznajemo, prave planovi izvlačenja nemačkih potopljenih lađa, na osnovu opsežnih snimanja ranijih godina i analiza situacije na terenu. U četvrtak se radilo u sektoru Dunava, nizvodno od Luke Prahovo. Ekipe na teren odlaze sa dizalicama i baržama u punom sastavu. Tu su i ronioci, a na obali i tim Centra za razminiranje.
“Svaki brod koji bude izvađen prolazi detaljnu kontrolu uz demontažu eksplozivnih sredstava koja su ostala u njima. To traje desetak dana. Na slikama prvog broda vidi se koliko je ostalo eksplozivnih sredstava na brodovima. Sve se to nalazilo u Dunavu osam decenija”, rekao je i ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vasić.
Prvi izvučeni broj, vele Prahovljani, toliko dobro izgleda da bi, uz malo peskarenja lako mogao da zaplovi opet.
“Onih pet brodova, izvučenih odmah posle Drugog svetskog rata, plovili su i nakon što su ih Nemci potopili, a mi i Rusi izvadili. Četiri plove pod ruskom zastavom, a jedan pod našom zastavom. To je brod „Кrivošija“. Morali su Rusi da izvade neka od plovila da bi koliko toliko mogli da osposobe plovni put. Ta operacija vađenja brodova trajala je od 1944. do 1948. do Informbiroa. Rumuni su sami vadili, a na našoj strani ruska inženjerska jedinica i naša srpska”, veli Trailović.
Procenjuje se da je tokom operacije „Dunavski vilenjak“ potopljeno je od 5. do 7. septembra 1944. godine između 160 i 220 nemačkih brodova na putu od Crnog mora do luke Prahovo u blizini Negotina, neplaniranoj rečnoj grobnici Crnomorske flote.
“Sve što znam o ovim brodovima, znam od svog ujaka Vojislava Lapadatovića koji je kao dvadesetogodišnjak radio u pristaništu kao lučki radnik, za Nemce. On je i lično svedočio potapanju brodova. Bila je tog dana u selu slava, žurba ljudi. Nemci nisu dozvolili da se priđe obali, pa se on popeo na brdo i gledao kako gumenim čamcima miniraju brodove, video eksploziju i gledao kako tonu. Decidirano je tvrdio da nije čuo jauke ranjenika. Oni su transportovani, jedna grupa do Beograda, druga je nažalost stradala kada su partizani napali železnicu kod negotinskog mosta”, pripoveda Dragiša Brebulović.
Brod-bolnica „Bamberg“, brod „Uskok“ i dva ratna lovca na podmornice potopljeni su poslednji. Prvi motorni šlep Rečne plovidbe Кraljevine Jugoslavije, „Uskok“, najmoderniji tog doba, konfiskovan u Aprilskom ratu, još leži na Dunavu kod Prahova.
“Na poslednje putovanje krenuo je iz rumunske luke Кonstanca u avgustu 1944. godine, uzvodno Dunavom, kao deo ogromnog nemačkog konvoja od 200 brodova i više hiljada mornara i vojnika. Po odluci komandanta te grupe, admirala Ziba, potopljen je 7. septembra 1944. kod Prahova, zajedno sa svim preostalim brodovima te ekspedicije. Ako „Uskok“ bude izvađen i ako je u dobrom stanju možda ćemo moći da ga sačuvamo za naš Muzej nauke i tehnike”, rekao je ministar Vesić.
Po završetku Drugog svetskog rata, admiral Paul Zib, koji je naredio da se realizuje operacija „Dunavski vilenjak“ zbog potapanja brodova izveden je pred vojni sud u Berlinu. Postupak je kasnije obustavljen, a Zib odlikovan.
“Ranije nismo imali pretpostavke koliko ovi potopljeni brodovi ometaju plovidbu. Imali smo prilike da gledamo kad se ukrštaju brodovi uzvodno i nizvodno, kako daju određene signale jedan drugom. Кasnije sam saznao da je plovni put sužen na 60 metara, pa nije moguće da se brodovi tek tako mimoiđu. Sada će ga proširiti na 120 do 180 metara što je već i mnogo veća bezbednost. Imao sam prilike da vidim i kad je ruski šlep naleteo na brod i zanimljivo, bacili su ispod šatorsko krilo, i tako su nastavili plovidbu. Šatorsko krilo nije dozvolilo da prođe voda u korito plovila”, kaže Velimir Trailović.
