23. likovna kolonija “Eho muzike” u organizaciji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ okupila je devetoro umetnika koji u Negotinu borave i stvaraju od 5. do 9. jula. To su: Aleksandra Jovanić, Marijana Markoska, Dejan Mandić, Bojana Bojović Milošević, Marija Grahovac Кaran, Aleksandar Jevtić, Predrag Milošević, Dušan Lakićević i Milorad Drča.
Radna atmosfera u dvorištu Vile „Delux“ – to je ono što zatičemo kao prvu sliku ovogodišnje negotinske likovne kolonije „Eho muzike“. Ipak, ona je umesto očekivane: sa štafelajima, bojama, četkicama ili materijalima za rad nekih drugih tehnika, potpuno u skladu sa današnjim načinom i stilom života. Odabrana ekipa stvara na svojim laptopovima, najkraće rečeno – digitalno.
Po prvi put u radu kolonije, koja postoji od 1999. godine, svih devetoro umetnika je usko vezano za digitalnu umetnost. Zato smo želeli da čujemo šta imaju da nam kažu, ali i da ih, kroz njihove kraće umetničke biografije, bolje upoznamo.
U prijatnom društvu započinjemo priču.
Šta je digitalna umetnost?
„Bilo kakva umetnost koja je obrađena u nekom digitalnom formatu, što bi se reklo preko kompjutera. Danas postoji toliko softvera, tako da se bilo koja manipulacija fotografije, crteža, slike, čak i neke minimalne intervencije zapravo mogu da smatraju digitalnom umetnošću“, jednostavnim rečnikom nam objašnjava Dejan Mandić, gostujući predavač na SAE Institutu na katedri za animaciju i jedan od učesnika kolonije.
Aleksandra Jovanić, doktorka digitalne umetnosti, docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na ovo dodaje „da je sve digitalno“:
„Recimo, Manda upravo radi digitalno, ali ako bi nekome ko tu umetnost ne poznaje pokazali njegov rad, ne bi mogao da bude baš sto posto siguran da je sve u potpunosti digitalno.“
„Bavim se fotografijom, dugi niz godina sam se bavila grafičkim dizajnom, tako da su te dve stvari prepletene u mom radu. Čak i fotografije nekako sagledavam iz ugla dizajna. Poslednja izložba koju sam radila jeste bila iz domena digitalne grafike, rađena je u 3D softveru pa su kasnije renderi štampani, tako da je tu negde zašlo i neko ranije interesovanje iz oblasti 3D-a i digitalne umetnosti povezano sa fotografijom i grafičkim dizajnom. Ovde, na koloniji, radim fotografiju, mada je pitanje šta će izaći na kraju“, govori Bojana Bojović Milošević, student doktorskih umetničkih studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Kako saznajemo, njena nedavna izložba digitalnih radova u negotinskom Domu kulture, dala je organizatorima ideju da ovogodišnja kolonija bude u pravcu takvog stvaralaštva, da ne mora svaka da bude tradicionalna i čini joj se da to uopšte nije loša ideja jer, kako kaže, i u domenu digitalnog stvaralaštva zaista imamo dobre umetnike i moguće je napraviti veliki dijapazon radova iz raznih oblasti.
„Uslovi su sjajni, ekipa je super. Svima nam treba da promenimo malo sredinu, godina je bila prilično luda. Nisam prvi put u ovom kraju jer su prababa i pradeda iz Negotina, tako da sam dolazio ranije. Lep grad“, kaže Aleksandar Jevtić, likovni umetnik i pedagog.
„Ovde sam prvi put. Kao i ostale kolege adaptiram se na vrućinu, ali mislim da se i lokalni organizatori kolonije adaptiraju na tu ideju da su došli digitalni umetnici, pa da sve funkcioniše malo drugačije i da će i sam proces rada biti drugačiji. Eto i ja sam radoznala da vidim kako će na kraju sve to da izgleda“, dodaje Marijana Markoska, doktorka digitalne umetnosti i dizajnerka.
Inače, Dom kulture „Stevan Mokranjac“ likovnu koloniju „Eho muzike“ organizuje više od dve decenije. Prvih nekoliko godina, okupljanje umetnika i stvaralački rad dešavali su se u objektu đerdapske hidroelektrane u Vratni, a kada je ovo zdanje, nažalost, krenulo da propada, kolonija je nastavila sa radom u „Dunjinom konaku“ u Rogljevu.
Ipak, poslednjih godina, organizatori su se opredelili da, pre svega iz funkcionalnih razloga, kako kaže Milan Radosavljević, urednik likovnog programa, koloniju prebace u Negotin.
„Ove godine nemamo nijednog umetnika koji radi u klasičnom materijalu, sve je znači digitalno i mi ćemo kao proizvod imati na kraju digitalno štampane radove koji su vizuelno nalik na slike u bilo kojoj tehnici. Pošto se i sam bavim tom nekom digitalnom formom, primetio sam da je to danas postala jedna opšta stvar i da se sve više ljudi umetnički izražava kroz savremene medije“, rekao nam je Milan Radosavljević i potvrdio da izložba radova sa likovne kolonije „Eho muzika“ ostaje u zvaničnom programu festivala „Mokranjčevi dani“.
Pored ove izložbe, Dom kulture, kako kaže, ima obavezu i prema lokalnim umetnicima koji su prošle godine, u uslovima pandemije, radili „na daljinu“ pa i ta novonastala dela čekaju priliku da budu prikazana publici.
Učesnici likovne kolonije „Eho muzike“ 2021:
Aleksandra Jovanić (1976) docent je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde predaje grupu predmeta koji se zajednički zovu tehnologije novih medija, interaktivne medije i veb dizajn. Doktorirala je i magistrirala digitalnu umetnost na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu i diplomirala Računarstvo i informatiku na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njene oblasti istraživanja i delovanja su interaktivna umetnost, umetnička igra i generativna umetnost. Dizajnira, između ostalog, plakate za filmove i pozorišne predstave, veb sajtove i realizuje špice za filmove
Marijana Markoska (1975) je dizajnerka i digitalna umetnica iz Beograda. Doktorirala je digitalnu umetnost na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2011. godine. Autorka je nekoliko samostalnih umetničkih izložbi, kao i mnogobrojnih promotivnih, od kojih je nekoliko održano u okviru Noći muzeja u Beogradu, za koje je radila koncept i dizajn. Takođe je autorka nekoliko umetničkih i muzičkih videa i vinilnih/digitalnih muzičkih izdanja. Interesuje je popularna kultura, a osim vizuelnih umetnosti, i muzika i film.
Dejan Mandić (1977) diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, grafiku i knjigu. Radi kao gostujući predavač na SAE Institutu na katedri za animaciju. Izlagao je na više samostalnih i kolektivnih izložbi. Bavi se ilustracijom, stripom, digitalnom umetnošću kao danas dominantnom formom pogotovu kada kod ilustracije ili konceptualne umetnosti za potrebe filma ili igrica i slično.
Bojana Bojović Milošević (1978) diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na grupi za primenjenu grafiku, katedra za fotografiju. Magistrirala je na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu na grupi za digitalnu umetnost. Trenutno je student doktorskih umetničkih studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Zaposlena je u Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu u zvanju predavača za oblasti fotografija i grafički dizajn. Stalni je saradnik agencije Fabrika Snova, Magazina za umetnost i kulturu Zenit i SAE Instituta.
Marija Grahovac Кaran (1978) diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, modul grafika i knjiga. Na istom fakultetu je magistrirala i doktorirala u oblasti primenjene grafike. Predaje na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu. Izlagala je na 16 samostalnih izložbi i preko stotinu kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu učesnica je više radionica i kolonija kod nas i u svetu iz oblasti savremene grafike, grafičkog dizajna, ilustracije i opreme knjige. Dosta eksperimentiše u domenu same štampe, tačnije istražuje nove materijale na kojima štampa svoje digitalne grafike.
Aleksandar Jevtić (1978) je likovni umetnik i pedagog iz Beograda. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti, na smeru grafika i knjiga. Dugo godina se bavio digitalnom grafikom (vektorskom ilustracijom), a danas uglavnom crtežom i formalnim i neformalnim obrazovanjem. Od 2015. godine vodi eksperimentalnu autorsku radionicu za decu „Osmatračnica“. Radi kao nastavnik u osnovnoj školi.
Predrag Milošević (1974) je umetnik iz Beograda koji poslednje dve decenije radi u oblasti filma, animacije, pozorišta i digitalne umetnosti. Diplomirao je kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, magistrirao je digitalnu umetnost, a trenutno privodi kraju doktorske studije. Profesor je na SAE Institutu u Beogradu i vodi dve katedre: za animaciju i game art (pravljenje video igara). Član je srpske asocijacije filmskih umetnika. Iza sebe ima brojne TV emisije i rad na dokumentarnim i kratkim filmovima kao kamerman/direktor fotografije, a režirao je i kratke, dokumentarne, korporativne i animirane filmove. Takođe je bio kreativni/umetnički direktor nekoliko reklamnih kampanja, korporativnih i sportskih događaja, koncerata i animiranih filmova.
Dušan Lakićević (1979) diplomirao je grafiku na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Profesionalno se bavi ilustracijom, radi i digitalnu grafiku i video art. Kao samostalni umetnik učestvuje na izložbama u oblasti grafike.
Milorad Drča (1960) završio je Grafičku školu, odsek za fotografiju na Novom Beogradu, a klasičan fotografski zanat učio je u ateljeu „Zlata“ u Beogradu. Član je Foto saveza Srbije od 1983. godine. Zaposlen je u EPS-u kao urednik fotografije korporativnog časopisa EPS Energija.
