Arheološka iskopavanja na lokalitetu Ćetaće, u četvrtoj kampanji, usmerena su na istraživanje severnog bedema rimskog utvrđenja Lakoburgus. Rezultati istraživanja biće prezentovani na naučnoj konferenciji u Sofiji i Vidinu od 24. do 28. septembra.
Arheološki tim predvođen dr Vladimirom Petrovićem, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU i MA Gordanom Janjićem, arheologom muzejskim savetnikom Muzeja Krajine tokom ovogodišnje kampanje arheoloških istraživanja lokaliteta Ćetaće kod Radujevca intenzivno istražuje deo severnog bedema utvrđenja.
Ovaj lokalitet i njegovo vojno utvrđenje, Lakoburgus, iz perioda rimskog limesa, po svemu sudeći, predstavlja deo odbrane tadašnjeg Rimskog carstva u vojnom, komunikacionom, pa i ekonomskom, rudarskom i carinskom smislu, budući da je, zbog položaja na kome se nalazi, u mirnodopskim vremenima služilo i u te svrhe.
„Ovo je sada već četvrta sezona arheoloških istraživanja lokaliteta Ćetaće Radujevac ili kako bismo mi sada, gotovo sa sigurnošću rekli, Lakoburgusa rimskog (Laccoburgus). Zahvaljujući Ministarstvu kulture Republike Srbije i sufinansiranju Muzeja Krajine u Negotinu mi smo zaista u mogućnosti da ostvarimo kontinuitet u istraživanju. Ove godine smo se opredelili da otkrijemo jedan veći segment bedema rimske fortifikacije koju smo ovde konstatovali, koji bi se sa kružnom ugaonom severozapadnom kulom koju smo otkrili u prethodne tri sezone uklopio u jednu celinu koja bi mogla da vrlo brzo podlegne konzervaciji, odnosno prezentaciji. Šta je zapravo važno? Važno je da mi ova arheološka iskopavanja i sva prethodna koristimo da ubrzo imamo nešto što bi moglo biti vidljivo ne samo stručnjacima, novinarima, već i običnim građanima jer je ovaj lokalitet, sam po sebi, izuzetno važan”, kaže dr Vladimir Petrović, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU.
Prethodne kampanje donele su brojna saznanja o funkciji ovog utvrđenja, ali i neke od pokretnih nalaza, jako bitnih za detaljno proučavanje ovog mesta koje je u prošlosti bilo i te kako važno.
“Ta keramika koja se pojavila u prethodnim godinama i ovo ovde što nalazimo uglavnom pripada kasnoj antici, ali je sve to nekako van konteksta. Još uvek mi nismo na onom nivou, na onoj dubini na kojoj bi mogli da očekujemo nalaze. A naravno da ih očekujemo i toga će biti sigurno. Ovde sada u ovoj sondi smo još uvek visoko. U ovoj prethodnoj, koja je rađena prethodnih godina imali smo nalaze, imali smo opeku sa natpisom, jedan žižak, odnosno uljanu lampu. To su dobri nalazi, a biće ih još. Ovde moramo da znamo da posle Justinijana, posle šestog veka su se smenjivale neke druge vojske, neke druge kulture, van i posle ovog perioda koji istražujemo, u neposrednoj blizini tako da mi to nećemo sada remetiti a videćemo kasnije kako ćemo se prema tome odnositi”, kaže MA Gordan Janjić, arheolog – muzejski savetnik Muzeja Krajine.
Trenutno se istražuje deo severnog bedema u blizini severozapadne kule, koja je istraživana u prethodne tri kampanje.
“Sada otvaramo jedan širi segment severnog bedema utvrđenja, nastavljamo tamo gde smo stali prošle godine, ideja je da mi imamo jedan čitav ugao utvrđenja, možda da konstatujemo i ulaz u samo utvrđenje, tako nam sada liči i da sa time završimo ovu kampanju. Da li ćemo u tome uspeti zavisi puno od mogućnosti koje imamo na raspologanju, ali se, zaista, trudimo da iskoristimo svaki dinar koji je uložen u ova istraživanja i da imamo rezultat koji se vidi. Opredelili smo se da ne lutamo previše nego da otvaramo u celini segment po segment utvrđenja kako bismo imali tu jednu vidljivu materijalnu sliku onoga što je predmet našeg naučnog istraživanja”, dodaje dr Petrović.
Lokalitet Ćetaće, čija je najranija faza izgradnje, s kraja prvog veka, već je uvršten na preliminarnu listu Uneska kao jedan od retkih očuvanih rimskih lokaliteta na dunavskom limesu. Nalazi se nadomak ušća Timoka u Dunav kao i na teritoriji velikog i značajnog rimskog grada Aquae (Prahovo) jasno govori koliko je u prošlosti ovo mesto bilo strateški važno.
“Moramo znati da je u šestom veku zadnja obnova limesa usledila. Mi smo ovde na tragu svemu tome. S obzirom da smo pristalice toga da ovaj lokalitet po istraživanjima bude i konzerviran i bude izvršena prezentacija na način na koji bi to zaista imalo svoje mesto u našoj i međunarodnoj kulturnoj javnosti, mi radimo tako da vrlo brzo uslede i konzervatorski radovi. Mi ćemo posle ove kampanje, iskreno se nadam, imati 17 metara bedema, sa ugaonom kulom, severozapadnom kulom, gotovo u celosti otkriveno i idemo dalje narednih godina i očekujemo da će i ono, kao i Mora Vagei i drugi lokaliteti zauzeti svoje mesto i postati kulturna dobra. Naša zemlja je prebogata značajnim lokalitetima, pogotovu ta naša desna obala Dunava i kad krenete od Beograda do ušća Timoka u Dunav imate mnogo toga da vidite iz raznih perioda. Sve se to zasniva na nekoj vrsti arheologije, praistorijskoj, antičkoj, srednjovekovnoj, rimskoj i sve je to atrakcija. Cilj je dovesti što više ljudi da ih vide i da time naša zemlja na toj turističkoj mapi zauzme pravo mesto na osnovu onoga što imamo”, dodaje Janjić.
Za lokalitet Ćetaće, Lakoburgus kako se u prošlosti najverovatnije zvao, svetska javnost i te kako zna, zbog još jedne prakse koju je ustanovio arheološki tim – da se odmah nakon istraživanja rezultati predstave i na nekom od ozbiljnih svetskih naučnih kongresa.
“Takva su vremena, prosto, ne može se čekati na štampana izdanja godinama, naučna javnost mora da bude što pre obaveštena, mnogo se brže stvari odvijaju nego što je to bilo u nekim starijim generacijama arheologa. Odmah pošto ovde završimo istraživanja, kolega Janjić i ja, učestvovaćemo u Vidini i Sofiji od 24. do 28. septembra na naučnom skupu koji se tiče arheologije dunavskih provincija. To je naučni skup koji se odvija svake godine u jednoj od zemalja koje gravitiraju prema Dunavu, pre nekoliko godina održan je i u Beogradu, pre toga u Beču i ti radovi koje prezentujemo, štampaju se, citiraju i pojavljuju u svetski poznatim publikacijama na engleskom i francuskom jeziku što je od velike važnosti za internacionalizaciju naših istraživanja. Ne radimo, prosto, samo zbog sebe, mi tretiramo limes kao panevropsku – evroazijsku priču koja mora da doživi svoj istraživački epilog i kroz publikacije i kroz učešće na međunarodnim konferencijama, što je po meni i dobitni način na koji treba tretirati arheološko blago i kulturno nasleđe koje istražujemo”, kaže dr Vladimir Petrović.
