U krugu prahovske hemijske industrije “Eliksir” u prisustvu brojnih zvanica otvoren je Industrijski muzej.
Industrijski muzej u “Eliksiru”, po zamisli autora prve postavke, Mladena Trišića, dipl. ing. tehnologije pripoveda istoriju prahovske hemijske industrije od 1960. kada je osnovana kao Fabrika superfosfata za potrebe metalurškog kompleksa Basena Bor do danas, kroz fotografije, značajne dokumente, priznanja, makete, šeme, ali i artefakte iz nekadašnjih pogona koji su izloženi u parku ispred Muzeja.
“Godinama sam razmišljao da hemijska industija u Prahovu nema dostojne simbole svog postojanja, a samim tim ni izrade zahvalnosti hiljadama radnika koji su od oktobra 1957. godine, kada su geometri premeravali parcele za budući hemijski i lučki komplekt, ostavili svoj neprocenjivi trag i obeležili istoriju ove fabrike”, kaže Mladen Trišić.
Smešten na samom ulazu u fabriku Industrijski muzej donosi ilustracije “svega vrednog što je Prahovo kroz decenije izgradnje i razvoja imalo i sticalo”, podsetila je Maja Radulović, zamenik direktora Društva u prahovskom “Eliksiru” uz napomenu da su najveća vrednost ove kompanije – ljudi.
“Mislim da je Muzej od velike važnosti za sve nas, za ovaj kraj, za „Eliksir“, jer se oslanja na brojne generacije stvaralaca, ljudi koji su kako je u Predgovoru Monografije zapisao njen autor, Mladen Trišić “ugradili sebe u milione tona proizvoda IHP Prahovo.” Istorijski trenuci su zabeleženi na mnogim materijalima koji će sada biti dostupni svima, počev od onih iz davnih pedesetih godina, tačnije iz perioda 1957. do šezdesete, kada je fabrika građena u Prahovu, uz podsećanje da je prvi reaktor sa probnim količinama super-fosfata pušten u rad 19. septembra 1960. godine. Obuhvatili smo, a to se podrazumeva, i deo istorijskog razvoja Rudarsko-topioničarskog basena Bor koji i jeste tvorac hemijskog kombinata u Prahovu”, istakla je Maja Radulović.
Prahovski muzej obogaćen dokumentima, fotografijama, ali i eksponatima i izloženim predmetima, značajno je svedočanstvo rasta i razvoja hemijske fabrike.
“Ovo je muzej koji nije klasičan industrijski muzej u smislu da pokazuje prošlost, već je muzej koji je hibrid između prošlosti i budućnosti zato što sam nastojao da istorija bude ključ budućnosti. Svi naši usponi, svi naši padovi, sve naše muke koje smo u proteklih šezdeset i više godina imali u Prahovu su došle na neko bolje mesto dolaskom “Eliksira”. To je sad jedna moćna, velika kompanija koja se širi i koja će tek da se širi aktiviranjem hemijskog industrijskog parka kojem se nadamo”, dodaje Trišić, koji je 2019. publikovao i monografiju “Hemijska industrija u Prahovu – juče, danas, sutra”, povodom šest decenija prahovske industrije.
“Hemijska industrija u Prahovu radi 62 godine u kontinuitetu. Bilo je tu uspona i padova i sada hoćemo da kroz ovaj muzej prikažemo, da to ostane na uspomenu generacijama koje sada rade i koje će u budućnosti raditi. “Eliksir” je kombinat podigao na noge i sada smo lideri u ovom delu Evrope po pitanju proizvodnje mineralnih đubriva i fosforne kiseline onako kakvo je nekad bilo i IHP. Zaista mi je jako drago da, eto, danas imamo priliku da otvorimo ovaj muzej i da se podsetimo i kako je nekada tekla izgradnja, a u postavci imate i kako danas izgleda Prahovo. Nadam se da ćemo za pet ili deset godina da imamo proširenje ove postavke pa da vidimo kako izgleda “Eliksir” u narednih deset godina”, rekao nam je Ljuba Stojčić, generalni direktor “Eliksir” Prahovo.
Muzej će, navode u “Eliksiru”, biti dostupan uz blagovremenu najavu poseta. Namera je da se vremenom širi i da sadašnja, “bazna postavka probudi mnoga interesovanja”, ali i pokrene istraživanja stručne javnosti.
“Ja sam oduševljen pre svega zbog zahvalnosti generaciji kojoj pripada moj otac. On je ovde na jednoj fotografiji. Ja sam tu fotografiju poklonio, ima i još jedna fotografija koju je Mladen objavio u svojoj monografiji i stvarno sam zadivljen. To je vraćanje duga generacijama koje su stvorile ovu fabriku”, kaže Miki Trailović, hroničar Prahova.
“Ulica sećanja” u Industrijskom muzeju prahovskog “Eliksira” oduševila je brojne posetioce fotografijama bivših radnika na svojim radnim mestima.
“Na jednoj od fotografija sam i ja kao predsednik Radničkog saveta kada sam povodom 20 godina postojanja IHP delio prvomajske nagrade zaslužnima. Ovaj je Muzej nešto najbolje što sam mogao da vidim jer me vraća jedno 50 godina unazad”, kaže Dragiša Brebulović iz Prahova.
Autor postavke, Mladen Trišić pozvao je i sadašnje i bivše kolege da kroz lična kazivanja, brošure, kataloge, fotografije, dokumenta daju svoj doprinos poboljšanju postavke muzeja.
“Mnogo toga budi emocije i sećanja i mnogo toga nam je poznato tako da mislim da je bila odlična ideja napraviti muzej. Ja sam na ovom prostoru od januara 1987. kako god da se zvalo u svim tim periodima i eto i sada sam tu”, kaže Slobodan Lukić, radnik “Eliksira”.
Muzej prahovske hemijske industrije deo svoje postavke ima i na otvorenom, od tabli na kojima su označeni graditelji fabrike, preko lokomotive-manevarke, francuske proizvodnje koja je iz Bora došla na ispomoć Prahovu daleke 1959.
“Sviđa mi se sve ovo i drago mi je da se neko setio da napravi muzej. Mnogo toga me je vratilo u vreme kada sam ja radila. Sada jeste mnogo bolje, ali je bilo lepo i tada. Ovde su ljudi sa dušom radili. Puno se radilo i uvek je bilo drugačije nego u gradu a drugarstvo je bilo na nekom većem nivou, ljudi su se razumeli, družili. Drago mi je što su se setili i nas starije da pozovu”, kaže Mirjana Radojković iz nekadašnje Planske službe.
Posetioci su u parku ispred muzeja u prilici da vide i originalnu pumpu za dizel gorivo, zahrebačke proizvodnje, takođe iz 1959.
Iz prve faze izgradnje su i dizel agregat, ali i deo prvog reaktora u kojem se mešao fosfat i sumporna kiselina i dobijao super fosfat. Na otvorenom su i artefakti vezani za brodarstvo i luku, kao i oni iz druge i treće faze izgradnje nekadašnje Industrije hemijskih proizvoda Prahovo.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
