Roda, kojoj je ljuštilica za krompir zatvorila kljun, zahvaljujući dobrim ljudima dobila je šansu za drugi život. Zajedno sa svojim partnerom ova krupna i korisna ptica, jedna od mnogih koji su na teritoriji opštine Negotin podigle svoja gnezda, ponovo brine o svojih četvoro ptića.
Nakon što je na društvenim mrežama objavljena fotografija rode kako sa zaglavljenom ljuštilicom za krompir i krastavac nemoćno stoji u gnezdu, na uglu ulica Ike Kostića i Jovana Čakširanovića, kod Kirine kafane, gotovo čitav Negotin i okolina podigli su se na noge.
Na vest da se to desilo prvi su na teren pohitali mnogi meštani, a među prvima i Zoran Stojanović i Dragan Cile Đorđević, vatrogasci-spasioci koji u tom trenutku nisu bili na dužnosti.
Zoran se popeo korpom koju je za ove namene angažovalo rukovodstvo lokalne samouprave posredstvom JKP „Badnjevo“ i ovdašnje Elektrodistribucije koja je brinula o električnim vodovima, budući da su rode baš na vrhu bandere svile gnezdo. Uplašena ženka je, međutim, pobegla.
„Sigurno da ju je uplašila buka, ljudi koji su bili svuda okolo, pa smo došli do zaključka da akciju izvedemo noću. Volim životinje, u kući smo godinama čuvali razne vrste ptica pa ponešto o njihovom ponašanju i sklonostima znam. Procenio sam da je najbolje da to uradimo tako što ćemo se ženki približiti sa leđa, kad nas ne vidi i kad nije sigurna odakle dolazimo“, kaže Zoran Stojanović, po profesiji vatrogasac – spasilac, a inače i lovac i ljubitelj životinja i prirode.
Isključena je ulična rasveta, struja na oba okolna trafoa kako ni ljudi koji su učestvovali u akciji spasavanja ali i ova graciozna ptica, njeni mladi i njen partner ne bi nastradali.
U mrklom mraku i apsolutnoj tišini sa manjom grupom koja je rukovodila čitavom ovom akcijom Zoran i električar Boban Stanojević naoružani strpljenjem, a Zoran i meredovom polako su prilazili gnezdu, gde je majka nemoćno stajala kraj svojih mladunaca.
„Uhvatio sam je meredovom, a zatim rukom za glavu i snažno je stisnuo uz telo, a Boban ju je držao za leđa dok sam joj skidao metalnu rešetkastu oštricu koja joj se usekla u kljun i skroz ga zatvorila. Pokušala je da se oslobodi, batrgala se, ali joj ni mreža ni nas dvojica to nismo dozvolili. Čim smo joj sa kljuna skinuli ovu napravu, pustili smo je i ona je odletela“, dodaje Zoran.
Roda je, srećom, dobila novu šansu i priliku da brine o svojim mladima, te da se naredne godine ponovo vrati na isto mesto, na koje dolazi već godinama.
„Meni je posebno impresivno što je ova roda na neki način probudila ljudskost u svima nama. Imali smo mnogo poziva građana, svi su pokazali zainteresovanost da se uključe u akciju koja se završila na najbolji mogući način“, kaže Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.
Rode su vekovima simbol vernosti, sreće, plodnosti i prosperiteta, za njih se vezuju priče o najlepšim porodičnim tradicijama. Nažalost, ljuštilica koja je umalo dovela do smrti ove ptice koja više od 24 časa nije mogla ni da se hrani, niti da pije vodu, otvorila je pitanje divljih deponija.
„Bele rode, nažalost, sve češće odlaze na naša smetlišta da tamo nađu jeftin obrok, ostatke hrane, ali i miševe i pacove koji se isto zbog hrane tamo skupljaju. Ovo nije prvi slučaj da se rode na smetlištu povrede ili stradaju. Dešavalo se da se zadave plastikom, da im se noge zapletu u džak za krompir, ribarske mreže a sve to nam ukazuje da je naša životna sredina u velikom problemu“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
On ističe da u opštini Negotin postoje brojna gnezda belih, a u okolini i par staništa crnih roda, ali da nijedno od njih nije bezbedno.
„Veliki broj gnezda se nalazi neposredno na žicama električnih vodova, na izolatorima ili stubovima, a u tim prilikama može doći i do kratkog spoja, gnezdo može da izgori, a rode stradaju i da čitava naselja ostanu bez napajanja električnom energijom. Postoje platforme za rode koje su konstruisane tako da pozicioniraju gnezdo pola metra iznad niskonaponskih vodova i time sprečavaju kontakt žica sa gnezdom i ja verujem da i u Negotinu može da se tako nešto postavi i zaštiti populacija ovih zaista korisnih ptica“, dodaje Ružić.
