Naslovna Društvo U Negotinu u toku morfološka analiza otpada

U Negotinu u toku morfološka analiza otpada

938
0

Članovi ekspertske mreže za cirkularnu ekonomiju „Grin Lup“ iz Beograda zajedno sa stručnjacima Geografskog fakulteta i i Instituta „Mihajlo Pupin“, u saradnji sa JKP „Badnjevo“,  sprovode u Negotinu morfološku analizu komunalnog otpada.

Morfološka analiza komunalnog otpada podrazumeva razvrstavanje otpada iz seoskih i gradskih domaćinstava po određenim kategorijama, od otpada od hrane, papira, plastike, stakla, tekstila, gume, ali i opasnih materija koje nikako ne bi smele da završe na neuslovnim deponijama, jer se tako najlakše izlučuju u vodu, zemlju i vazduh ugrožavajući i životnu sredinu i zdravlje ljudi.

„Cilj analize je da utvrdimo na koji način bi mogao da se unapredi sistem upravljanja komunalnim otpadom u Negotinu koji trenutno izgleda tako da se sav otpad sakuplja u jednu kantu ili kontejner i onda se sve zajedno izručuje na deponiju, da bi uopšte u budućnosti Javno komunalno preduzeće moglo da planira investicije u primarnu selekciju otpada ili odvaja otpad na mestu nastanka. Njima je jako važno da imaju podatke koji će pokazati koji to otpadi mogu da se recikliraju, koji bi mogli da se koriste za dobijanje energije, a koji otpad može da se iskoristi za kompostiranje u samom domaćinstvu što je uglavnom praksa koja se kod nas često ne primenjuje, a zapravo je jedna aktivnost koja može da doprinese da u domaćinstvu proizvodite prirodno đubrivo ukoliko imate baštu ili poljoprivredno dobro“, kaže Kristina Cvejanov iz ekspertske mreže za cirkularnu ekonomiju „Grin Lup“ iz Beograda.

Kristina Cvejanov

Stručnjaci „Grin Lupa“ i Geografskog fakulteta nastoje da razvrstavanjem otpada utvrde šta je ono što Negotinci najčešće koriste, šta je ono što ne bi smelo da završava na deponiji, a završava i da izračunaju koliko se na teritoriji opštine Negotin „proizvede“ otpada na godišnjem nivou i po glavi stanovnika.

„To je podatak koji vi u komunalnom preduzeću nemate, jer oni nemaju vagu, nemaju opremu da bi se količine otpada utvrđivale i mislim da je ovo jedan važan korak za sva dalja planiranja. Čitava ova aktivnost se realizuje zahvaljujući kompaniji „Eliksir“ koja je angažovala i „Grin Lup“ i preko nas i Geografski fakultet i Institut „Mihajlo Pupin“ koji sad istražuje šta se dešava i koliko se građevinskog otpada proizvede, a podaci koje dobijemo poslužiće njima da kroz razvojne planove na cirkularnoj ekonomiji pokušaju da reše otpad iz domaćinstva i generalno otpad iz Negotina na način da on više ne bude zagađivač, tako što će završavati na nesanitarnim deponijama kojim direktno otpad odlazi u vodu, vazduh, zemljište, već u postrojenjima za reciklažu ili energetski tretman ili biodigestorima ili postrojenjima za proizvodnju komposta. Ovo je jedan prilično pionirski poduhvat kojim na duge staze treba da da rezultat da Negotin bude čistiji, da zdravija bude životna sredina i da samim tim negde smanjimo i rizike od oboljevanja samih građana od zagađenja koje nastaje odlaganjem komunalnog otpada na deponije“, dodaje Kristina Cvejanov.

Kako navode u ovoj organizaciji ideja je da u opštini Negotin u narednim godinama postoje kontejneri za odvojeno sakupljanje otpada, kojim će se razvrstavati otpad, budući da se reciklažom plastike, papira, kartona, limenki štedi energija i prirodni resursi i sprečava da taj otpad zagađuje prirodu.

“Mi se iskreno nadamo da će komunalno preduzeće, lokalna samouprava i privatna preduzeća, ne samo “Eliksir” već i operateri upravljanja ambalažnim otpadom, recikleri i svi oni koji se u suštini bave delatnostima prerade otpada negde pomoći da ovde u Negotinu rešavate otpad na način na kojima se to radi u razvijenim evropskim zemljama”, dodaje Cvejanov.

Ona ističe da se ovi podaci mogu posmatrati i kroz “prizmu potencijalne investicije postrojenja za insineraciju otpada iliti energanu na otpad”.

„To znači da vi koristite otpad koji ima visoku kalorijsku moć za dobijanje energije, time smanjujete emisije CO2 u odnosu na recimo dobijanje energije iz uglja ili mazuta i istovremeno taj otpad koji bi završio na deponiji iskoristite i samim tim smanjite zagađenja, ali još uvek je rano da možemo da vam damo konkretan odgovor za to pitanje jer sva postrojenja koja se bave preradom otpada zapravo moraju da se rade po najvišim standardima, u takvim projektima moraju da učestvuju i međunarodni eksperti i jako je dugačak put od pripreme i planiranja projekta do finalizacije samog projekta tako da mi možemo da se nadamo da ne samo da će Negotin dobiti savremeno postrojenje za insineraciju otpada već i propratna postrojenja za tretman otpada, za pripremu otpada, reciklažna dvorišta i sve ono što čini kompletan sistem. Znači, najbolje upravljanje otpadom je ono koje poštuje hijerarhiju otpada što znači da se sve ono što može da se upotrebi ili recimo za dobijanje komposta ili za nove proizvode putem reciklaže izdvoji i reciklira, a da samo otpadi koji nemaju upotrebnu vrednost i za koje jedino rešenje deponovanje idu  u inseneraciju. Samim tim što smo mi ovde i što je to naš zadatak mi verujemo da kompanija „Eliksir“ ima nameru da ispoštuje hijerarhiju otpada i ekološke standarde, što mora biti apsolutni imperativ i da ćemo zaista u budućnosti imati primer Negotina ne samo kao primer dobre prakse u istočnoj Srbiji, nego i na nivou Srbije jer mi zapravo ovakvu situaciju kakvu imamo u Negotinu imamo i u većini drugi gradova Srbije“, kaže Kristina Cvejanov.