I ovog četvrtka Negotinci su protestom i šetnjom Negotinom dali podršku studentima.
Sedmo protestno okupljanje u znak podrške studentima u blokadi počelo je ispred zgrade Pedagoške akademije petnaestominutnom tišinom, za 15 žrtava obrušavanja nadstrešnice, pre više od četiri meseca na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Okupljeni su potom pešačkom zonom nastavili do ulice Ive Lole Ribara, pa Dobropoljskom i Naseljem Zelena pijaca do glavne saobraćajnice i do Naselja Veljko Vlahović.
Zatim su se Ulicom Đure Salaja uputili Internacionalnom brigadom, pa ulicama Stanoja Gačića i Milentija Popovića, ponovo Ulice Mihajla Pupina, do raskrsnice i Trga Đorđa Stanojevića i zgrade Pedagoške akademije.
Prisutnima se, kod fontane, najpre obratila Anđela Lazić u ime organizatora, koja je pozvala Negotince na solidarnost i okupljanje kako bi pružili podršku studentima.
Ona je pružila i bezrezervnu podršku prosvetnim radnicima koji učestvuju u blokadama i obustavama rada, kojima nije isplaćena zarada za februar, osuđujući odluku Ministarstva prosvete o umanjenju plata nastavnicima, koja je i izazvala dodatne tenzije u društvu.
Okupljenima se, zatim, obratio i Nedim Ilija Hadžiahmetović Mafa, vajar i esejista, docent na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, Katedra za vajarstvo u Zvečanu.
„Živimo dobrih 35 godina u nekoj izmaglici. Mislim da je krajnje vreme da počnemo da brinemo, jer ja sam pre dobrih tri i po meseca kad je ovo počelo primetio da gotovo nema nikakvih reakcija u svetskom mnjenju na jedno ozbiljno okupljanje, na jedan opravdani revolt studenata i svih drugih koji u tome učestvuju. Nije dobro to što vlast očigledno sve nas ponižava godinama. Dugo to traje, ovo je kulminacija totalna. Mislim da imamo veliki problem jer one koje bismo mi hteli da ne vidimo više da upravljaju našim životima, resursima i svime ostalim, nešto su im svi dobri prijatelji u svetu, to mi se ne dopada. To je moja zabrinutost i zato je ovo opravdana borba, ovo što mi radimo ovde“, rekao je Hadžiahmetović.
Govoreći o protestima u kontekstu šire društvene slike, Hadžiahmetović je naglasio da je pravo na slobodu i borba protiv sistemskih nepravdi ključno za budućnost Srbije. On je pozvao sve prisutne da se ne plaše i da se ujedine, jer je ujedinjenje ključno za ostvarenje pravde.
„U Srbiji su, nažalost, počinjale neke stvari koje su na kraju odjeknule u svetu, recimo Prvi svetski rat, tako da smo svi mi zajedno jedan Gavrilo Princip. Mislim da je važno da smo sada svi zajedno, da se ne delimo i da se ne plašimo jer su ta naša deca smislila tako dobar splet zahteva, da su oni gotovo nemogući da se ispune. Ne mislim da je to neopravdano, naprotiv, ovo je viši nivo političke borbe, ja sam zadivljen tom idejom, dubokomislenošću te ideje. Mora da se pumpa, nema drugo. Ovo što se ovde dešava je jedna od retkih, zapravo, možda još i nedomišljenih borbi protiv jednog sistema koji, barem u civilizaciji koja je nama bliska je totalno naopak i sve je naopakiji, svi smo uslovni robovi nažalost i zato treba voditi računa o slobodi“, zaključio je Hadžiahmetović.
