Naslovna Kultura U Muzeju Krajine arheologijom čuvaju prošlost

U Muzeju Krajine arheologijom čuvaju prošlost

184
0

Muzej Krajine realizovao je ove godine brojne projekte iz oblasti arheologije na teritorijama opština Negotin i Kladovo.

Zahvaljujući pasioniranim istraživačima Muzeja Krajine u Negotinu ovog leta radilo se i više nego intenzivno na rasvetljavanju prošlosti ovog kraja kroz istraživanja brojnih arheoloških lokaliteta, koje je značajnim finansijskim sredstvima, sa čak 15 miliona dinara, podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

„Što se tiče sredstava koje smo dobili ovo je možda i najplodonosnija godina, mada ni prethodna nije zanemarljiva,  ni sve ranije, a cifre se kreću od devet do 12 miliona dinara samo za arheologiju. Razlog je svakako komunikacija i dobra saradnja institucijama koje se bave arheologijom u našoj državi, Arheološki institut u Beogradu, Balkanološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti, Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša i Filozofski fakultet u Beogradu, Odeljenje za arheologiju sa kojima naš Muzej Krajine zajedno sarađuje na svim projektima, delimo obaveze i postižemo rezultate“,  kaže arheolog Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine.

Ove godine u oblasti arheologije Muzej Krajine realizovao je nekoliko značajnih projekata na lokalitetima “Vrelo” u Šarkamenu, “Egeta” kod Brze Palanke, “Mora Vagei”  u Mihajlovcu, “Akves” u Prahovu i “Ćetaće” u Radujevcu.

“Četiri projekta koja se tiču arheoloških istraživanja smo završili, a na putu smo da pokrenemo zadnji, a to je konzervacija  nepokretnih ostataka, odnosno utvrđenja na arheološkom nalazištu “Vrelo” kod Šarkamena”, dodaje Janjić, inače, koordinator radova na Vrelu i rukovodilac projekta konzervacije.

Istraživanja ovog lokaliteta koje spada u red carskih memorijalno-rezidencijalnih građevina kakvih, uz Sirmium, Romulijanu, Naiusus, na području Srbije nema mnogo, a jedinstveno je i po tome što je jedini kompeks koji je dao svetske nalaze, set zlatnog nakita carice majke Maksimina Daje, 1996, već godinama prate i konzervatorski radovi, pa su impozantni, masivni zidovi na do sada istraženim delovima ovog zdanja, vidljivi i spremni za posete, a samo utvrđenje zaštićeno od uticaja vremena i atmosferskih padavina.

“Prošle godine smo preskočili iskopavanja i radili smo avionsko snimanje, taj lidar sistem se tu koristi i došli smo do jako zanimljivih saznanja, da na tom potesu na kojem se nalazi ovaj rezidencijalno-memorijalni kompleks ima još dosta toga što bi trebalo raditi. Mislim da smo pre skoro 30 godina napravili dobar potes kada smo eksproprijisali 25 hektara zemljišta i do doveli do kraja. Time smo i omogućili našoj zajednici i našoj ustanovi da možemo nesmetano u narednom periodu da radimo i da pokušamo da taj Šarkamen  izvučemo na lestvicu kulture i na mesto koje mu pripada, a pripada mu zaista visoko mesto jer je to jedina carska palata sa carskim grobnicom sa carskim nakitom, jedina u svetu i često kažem da je to naš Tutankamon jer mi značajniju grobnicu iz rimskog perioda nemamo nigde u Evropi”, kaže Janjić.

Do kraja godine predstoje aktivnosti vezane za tendersku dokumentaciju vezanu za konzervaciju “Vrela” Šarkamen koja je kompleksna budući da iziskuje antičku opeku koja se ne proizvodi u Srbiji, a koja mora da se uveze iz inostranstva.

“Očekujemo da nam i dalje arheološka ispitivanja prate i konzervatorski radovi i da ćemo za par godina moći da javnosti prezentujemo tu južnu polovinu ovog velikog utvrđenja, dela carske palate Maksimina Daje, na jedan pravi način, ništa manje impozantno nego što je to Golubac, ili Ram danas”,  zaključuje Gordan Janjić.