Naslovna Ekonomija U Manastiru Bukovo počela berba grožđa

U Manastiru Bukovo počela berba grožđa

1262
0

U vinogradima Manastira Bukovo, negotinske svetinje s kraja 13. veka, počela je berba šardonea. Prvi grozdovi najavili dobar i kvalitetan rod.

Berba počela osveštanjem vinograda; Foto: Manastir Bukovo

Osveštanjem manastirskom vinograda na Bukovu je i zvanično počela berba grožđa. Bratstvo ovog manastira, s kraja 13. veka, jedinog muškog u Eparhiji timočkoj, i krajinski berači obrali su prve grozdove šardonea, u delu vinograda koji se prostore na površini od jednog hektara.

Grožđe je, veli bratija, zdravo, a loza se uspešno drži i pored velikih vrućina i suše ovog leta, s obzirom da je na bukovskom brdu uglavnom glinasta zemlja. U Manastiru Bukovo ističu da su zadovoljni dosadašnjim rodom, iako je u delovima vinograda gde je peskovito zemljište došlo do sušenja lista.

Prvi se bere šardone, poslednji merlo i kaberne; Foto: Manastir Bukovo

U manastiru Bukovo, pored šardonea, gaje i merlo, kaberne, game i crnu tamjaniku na ukupno šest hektara. Na jednoj od oglednih parcela niču i bela tamjanika, začinak i prokupac, još neke od ovde dobro poznatih autohtonih sorti.

Berba šardonea u drugom delu vinograda počeće u septembru kada bratija bere i crni burgundac koji koristi za spravljanje svog čuvenog rozea. Crna tamjanika obraće se sredinom septembra, game krajem narednog meseca, dok se merlo i kaberne beru u oktobru.

Tradicija na prvom mestu; Foto: Manastir Bukovo

U Manastiru Bukovo od berbe zavisi i godišnja proizvodnja vina, a kapacitet tamošnje vinarije je između 20 i 30 hiljada litara.

Vina koje proizvode bukovski monasi okitila su se najprestižnijim nagradama na domaćim, ali i na najvećem i najznačajnijem svetskom vinskom nadmetanju Decanter u Londonu.

Prvi grozdovi najavili dobar rod; Foto: Manastir Bukovo

Negotinska vinska regija je, inače, jedinstvena u odnosu na sve druge u Srbije jer ima 265 sunčanih dana godišnje, što znatno utiče na kvalitet grožđa i vina i omogućava gajenje gotovo svih sorti. Grožđe su na ovim prostorima uzgajali i Rimljani.

Prvu vinogradarsku zadrugu Negotin je dobio 1890. godine, a tri godine ranije i prvu vinogradarsku školu, baš na manastirskom imanju.