U negotinskoj biblioteci “Dositej Novaković” danas je održana promocija knjiga Nenada Jankovića koga publika sa prostora eks Jugoslavije poznaje pod imenom Dr Nele Karajlić.
Rođeni Sarajlija, multimedijalni umetnik Nenad Janković, publici poznat kao dr Nele Karajlić, koji je svoj višestruki talenat pokazao u muzici, filmu, pozorištu i književnosti družio se danas sa Negotincima u Narodnoj biblioteci “Dositej Novaković”.
U više nego srdačnom razgovoru ovaj umetnik podelio je svoja sećanja i emocije sa domaćinima koji “gaze” dobre decenije života, prisećajući se kraja prošlog veka kada se na prostoru nekadašnje Jugoslavije drugačije živelo. Svoju životnu priču počeo je sećanjem na svoga pretka koji je činodejstvovao u crkvi u Prahovu.
“Moj pradeda je odavde i moj čukundeda i ko zna koliko koljena, iz Prahova. To naravno meni ništa nije značilo dok nisam ušao u godine. Meni su govorili dok sam bio klinac da imam ja neku familiju u Srbiji, al to je meni bilo toliko neodređeno i nejasna neka slika, da nisam tome poklanjao pažnju. Više je o tome razmišljao moj pokojni brat koji je još i mlađi bio od mene ali se zanimao za generologiju Jankovića. Mene je sad to uhvatilo u ranim šezdesetim da ganjam tu liniju”, sa osmehom nam je danas rekao dr Nele Karajlić pripremajući se za druženje sa čitalačkom publikom.
U Negotin, veli, nikada nije bio pa je i dolazak na promociju knjiga i koncert bio, pre svega, zbog tih familijarnih razloga.
“Jako me je teško sada nagovoriti da sviram, inače da hodam, nisam više u tom fazonu. Ali kada su mi rekli koje je mjesto i da je to jako blizu pradedove grobnice, rekao sam dolazim. Prvi put sam bio da obiđem seni svoga pradede, zna on gde sam ja i šta radim i danas mi je to bilo oko srca, vrlo zanimljiv osjećaj. Nikada se nismo upoznali, ali eto preko tih ljudi koji znaju život Prahova polako saznajem psihološku strukturu tog načina života i tu neku društvenu angažovanost koju je on imao i političku. Brat mu je poginuo u Prvom balkanskom ratu 1913. godine a on je naprasno umro od srca 1942. godine”, kaže za NG Portal dr Nele Karajlić.
Kao što nikada nije bio Prahovu, mestu rođenja svoga pradede i mestu korena porodice Janković, tako nikada nije održao koncert u Negotinu niti gostovao.
“Ne nikada nisam bio. To je neverovatno. To je stvarno jedan od pet gradova u Jugoslaviji koje ja nisam obišao, uopšte ne znam zašto, ali to je verovatno zbog zaječarskog festivala koji obično povuče sve, čitav region na to jedno mesto. Prosto je Negotin, čak i Bor stavljen pod zonu zaječarskog uticaja.”
Sa Negotincima je danas dr Nele Karajlić pričao o svemu, fudbalu, muzici, predskazanju istorijskih događaja na prostoru Bosne i Hercegovine, posledicama sukoba, prijateljstvu i književnosti. Predstavio nam je svoju prvu knjigu “Fajront u Sarajevu” kao i trilogiju “Solunska 28”.
“Ideja je bila da napišem knjigu o Sarajevu, ratu, raspadanju sarajevske raje. Laž je bila najubojitije oružje tada zbog koga se sve raspalo, a živi i sada. Nisam je napisao 1992. ni 1993. jer bi bila puna jeda već 2014. godine. Punih 20 godina svirao sam svuda po svetu. Ideja se rodila u u Jerusalimu, kolevci zapadne civilizacije. Tamo smo napunili koncertnu salu. Imao sam potrebu da kažem ko smo mi što smo napunili salu”, prisećao se Nele svojih književnih početaka u susretu sa Negotincima govoreći sa posebnim pijetetom o Momi Kaporu, Sarajliji, velikom srpskom piscu rekavši: “Ceo život ću provesti na putu da budem Momo Kapor”.
Za svoj prvi roman “Fajront u Sarajevu” Nele Karajlić je ovenčan upravo nagradom koja nosi ime velikog pisca i slikara Mome Kapora.
Trilogija “Solunska 28” bila je posebno interesantna ovdašnjoj publici. Priča o Prahovu je, kaže autor, ušla na mala vrata u literaturu a uzburkan život predaka prelio se i na njega.
U fokusu je priča o kući na adresi Solunska 28, u Beogradu koju je Nele Karajlić nasledio a o zaostavštini svojih predaka saznao u poznim godinama. I kao što reče ”Ako veliki Andrić može da piše o mostu, što ja ne bih mogao o kući”, pisac kroz tri romana prati život porodice od početka 20. veka do danas.
Pitali smo danas dr Neleta Karajlića kako nosi “teret” hroničara jedne države, jednog vremena u kome se po farmerice odlazilo u Trst vozom, tim istim vozom putovalo na more, vremena u kome smo svi bili isti, nosili iste patike, slušali ploče i kasete i bili “raja”, on nam je odgovorio:
“Volio bih da ovde u ovoj biblioteci za sto godina neki klinac kaže, dr Nele Karajlić je bio hroničar svoga vremena i potvrdi vašu rečenicu.”
