U Zaječaru je minule subote održana tribina pod nazivom “Ekspanzija rudarenja u Istočnoj Srbiji – izazovi ili prilike”.
Tribina “Eko Istoka” o ekspanzivnom rudarenju u Istočnoj Srbiji okupila je veliki broj zainteresovanih građana. U njenom radu učestvovali su: Dejan Vučković, inženjer šumarstva, Jasna Tomić, meštanka Krivelja, Dejan Lazar, master inženjer rudarstva i Predrag Nikolić, hemijski inženjer i član “Eko istoka”.
Jasna Tomić, meštanka Krivelja istakla je da ovo selo svakodnevno trpi posledice ekspanzije rudnika u Boru. Podsetila je da je prvi površinski kop na teritoriji Krivelja otvoren 1982. godine, a da danas na tom prostoru postoje četiri rudnika.
“Negativna posledica rudarenja su iskopavanje zemlje, kao i velike količine prašine i zagađenje, koje je u poslednje vreme uzrokovano radom radnih mašina. Ljudi na tom prostoru trpe posledice zagađenja dugi niz godina, a ranije su se pretežno bavili stočarstvom. Ekspanzija rudnika je dovela do toga da je sve ono što je bilo podnošljivo, postalo nepodnošljivo”, rekla je Jasna Tomić.
Govoreći o rudniku u Boru, Dejan Lazar, master inženjer rudarstva rekao je da je to područje “oduvek bilo rudarsko, da ovo što se dešava sa ekspanzijom rudarenja nije ništa novo, te da ga ne čudi što u Zaječaru postoje rudna polja”.
“Kompanijama je prioritet da zarade novac, a da u toj potrebi ne vode računa o stanovništvu. Rudnici Vrška Čuka i Lubnica koji se nalaze u opštini Zaječar su rudnici uglja i totalno su drugačiji od rudnika bakra i zlata u Boru. Sam tehnološki proces obrade ruda je neuporediv i ne može da se govori o istom zagađenju”, istakao je Dejan Lazar.
Da su “podzemne vode ispod Zaječara ugrožene istražnim bušenjima” naglasio je Predrag Nikolić, hemijski inženjer i član “Eko Istoka”.
“Očigledno je da postoje zalihe podzemnih voda ispod Zaječara. Znamo da postoje vodonosni slojevi koje želimo da sačuvamo, i da se u njima nalazi pijaća voda na dubini između 100 i 200 metara. U maju je prilikom istražnog bušenja od strane privatne kompanije u Nikoličevu probušen rezervoar tople vode, koja je narednih dana tekla iz bušotine. Nadležne institucije nisu uzele uzorak vode. “Eko Istok” je uzorkovao vodu i na licu mesta utvrdio da je voda u trenutku istakanja imala 35 stepeni celzijusovih”, rekao je Nikolić.
Dejan Vučković, inženjer šumarstva je na ovoj tribini rekao da godinama “prati dešavanja na brdu Kraljevica kod Zaječara, te da je upoznat sa trenutnom situacijom”.
“Kraljevica je prvi put zaštićena kao gradska šuma 1971. godine, međutim ta se odluka poništila 1994. godine kada se zaštita poništila drugačijom klasifikacijom prirodnih dobara. Pre nekoliko godina dve nevladine organizacije iz Zaječara pokrenule postupak zaštite Kraljevice i sproveli su anketu koja je pokazala da građani jesu za njenu zaštitu, ali gradske vlasti nisu zainteresovane za očuvanje Kraljevice”, rekao je Vučković.
Predstavnici udruženja “Eko Istok” priredili su i sastanak sa meštanima Nikoličeva kojem su prisustvovali i Snežana Šerbula, profesor na Tehničkom fakultetu u Boru koja im je predstavila razmere zagađenja koje nekontrolisano rudarenje sa sobom donosi i Miloš Popović sa niškog PMF-a koji je istakao da Nikoličevo ima 35 strogo zaštićenih vrsta i da su pored Metovnice i Vrške Čuke, Nikoličevo i Kraljevica jedno od prostora oko Zaječara sa najraznovrsnijim biodiverzitetom.
“Meštani sela Nikoličeva u kome se nalazi i Nikoličevska Banja istakli su zabrinutost za opstanak banje, kao i problem neizvoženja komunalnog otpada iz sela od strane nadležnih, jer nisu obuhvaćeni tom uslugom, što dovodi do stvaranja divljih deponija”, navode u “Eko Istoku”.
Ovom razgovoru su, dodaju, prisustvovali i Božidar Andrejić iz Udruženja meštana za oporavak timočke doline iz Vražogrnca koji su sa meštanima Nikoličeva podelili svoja iskustva sa zagađenjem zemljišta od Borske reke, odnosno nanosima pirita i jalovine u području ušća u Timok, kao i članovi Udruženja “Negotinci u akciji” koji su govorili o problemima sa zagađenjem od učestalih požara na deponiji u Negotinu.
