Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2020/2021. godine.
Teodora Kostandinović, sada učenica Medicinske škole u Zaječaru, svoje osnovnoškolske dane pamtiće, pre svega, po drugarstvu i kolektivu Osnovne škole “Branislav Nušić” u Urovici, ali i po tome što joj je kraj školovanja, osim svih petica i Vukove diplome doneo i titulu učenika generacije.
Radost ovog zvanja podelila je sa svojom porodicom, ali i nastavnicima koji su joj tokom školovanja bili podrška da školu i učenje zavoli.
„Radovala sam se tome što sam učenik generacije. Ako neko ima želje i zaista to hoće nije teško da se cilj postigne. Svi predmeti u osnovnoj školi su mi bili zanimljivi i svi su nastavnici bili divni. Ne mogu da kažem da je sve bilo lako, jer nije, bilo je trenutaka kad nisam uspevala da usaglasim sve obaveze, ali sam dobrom organizacijom uspevala da izađem na kraj sa učenjem, sa pripremom za završne ispite, ali i da stignem da se viđam i sa drugaricama i drugovima“, kaže ova mlada devojka koja sigurno korača ka svom cilju koji je sebi zadala.
Teodora se, vredno radeći u OŠ “Branislav Nušić” u Urovici, uporedo školovala i u Osnovnoj muzičkoj školi “Stevan Mokranjac” u Negotinu, na odseku flaute, u klasi Valentine Dimitrijević.
Njen trud i ljubav prema klasičnoj muzici i ovom instrumentu krunisala je i ovog juna trećom nagradom na Festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije, koji je održan u Vršcu. Upravo joj je ta nagrada i donela titulu učenice generacije u školi u Urovici.
„Meni je bilo zadovoljstvo da budem đak i jedne i druge škole. Muzičku školu sam kasnije upisala pa mi je ostala još jedna godina u osnovnoj, ali imam nameru da kad je završim upišem i srednju muzičku školu na zanimanju muzički izvođač, odsek flaute.“
Od septembra ova talentovana i uporna devojka učenica je srednje Medicinske škole u Zaječaru, na smeru farmaceutski tehniučar. Iako su, čini se, dve nepomirljive nauke njen životni put, ljubav ih je spojila i Teodora se hrabro nosi sa svim izazovima koje donose prirodne nauke i muzika. Kaže da se ni jednog časa nije dvoumila koje zanimanje da odabere. Odlučila se za Medicinsku školu jer joj pruža kvalitetno obrazovanje, diplomu koja je tražena i mogućnost da nastavi školovanje.
„To je bila moja želja od početka školovanja i oduvek sam videla sebe da radim u apoteci pa je ta želja nekako presudila. Svakako ne odustajem od muzike i moje flaute“,priča nam Teodora.
U svoj spomenar uspomena će, dodaje ona, poneti svoje drugove, nastavnike ali i anegdote koje su je zasmejavale, ali i neke od blistavih i srećnih trenutaka iz obe svoje škole u kojima je stekla prijatelje za ceo život.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta “Ram za sliku Negotina 2”, koji je sufinansiran iz budžeta opštine Negotin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
