Skoro 400 učesnika na sceni negotinskog Doma kulture učestvovalo je sinoć na Svetosavskoj akademiji koju je crkvena opština Negotin organizovala uz pomoć obrazovnih ustanova našeg grada.
Okupio je Sveti Sava i ovog 27. januara Negotince, koji su ispunili salu negotinskog Doma kulture do poslednjeg mesta, na akademiji posvećenoj sećanju na duboke korene srpske države, podsećanju šta je hrabrost, volja i zajedništvo.
“Posmatramo današnjicu, svet koji hrli ka svom kamenu spoticanja, gde je porodica, zajedničko bitisanje i ljubav nepoznati pojam. Slave se i proslavljaju druge vrednosti pred oltarom egoizma i novog svetskog poretka. Visoka su ta drveća na kojima niču nekakvi čudni i bljutavi plodovi a opet se u redu čeka kako bi ih onaj čovek, koji ne poznaje istiniti vinograd, probao. Dok budemo čuvali naš duhovni bedem i vinograd neće biti potrebe da se nađemo u situaciji da kušamo gorke plodove. Kako je to moguće? Pa, baš tako što će se u našim hramovima i školama uvek čuti tiho i snažno kao vodopad hvalospev i Himna Svetom Savi”, rekao je u svojoj besedi protonamesnik Marjan Kerčulj, arhijerejski namesnik negotinski.
On je podsetio na delo svetitelja, ali i na njegovu zaostavštinu i “blistave grozdove koji se prelivaju na velikovnom suncu, Hilandar, Studenica i Žiča i mnoge druge koji svedoče tu nepromenljivu zemlju u kojoj svega ima napretek”.
“Kada bi me neko pitao ko je to Sveti Sava, šta bih mu kazao? Verovatno jednu suštinu da je Sveti Sava glas hiljadu dece koja danas slave i raduju se, odjek zvona sa Vračara, neizreciva radost Studenice, ikona u džepu srpskog vojnika, kamen u Studenici, kivot Svetog Stefana Dečanskog, umirući glas majke koja teši svoje dete, nepregledna i plodna polja, novorođenče i starac. Još bih mu rekao da je to naš osmeh, molitva, naš gen, nešto što ovozemaljskim vrednostima ne možeš da kupiš, ne možeš da trguješ sa time, ne možeš da prevedeš i preoblikuješ. Možeš da zastaneš, umireš dušu i da čuješ tihovanje i shvatićeš da Sveti Sava, to smo mi”, zaključio je protonamesnik Kerčulj.
U daleku prošlost kada se uz čekić snage i nakovanj vizije stvaranja bolje budućnosti kovala mlada država, kada su se otvarale prve učionice pri manastirima, vodili su nas najmlađi i već stasali mladi ljudi koji u svojim rukama nose budućnost utemeljnu na korenu Savinom.
Program su otvorili horisti Crkve Svete Trojice, pod upravom Svetlane Kravčenko, a zatim su nastupili učenici Negotinske gimnazije, recitatori, Hor i Etno grupa “Marinika” u pratnji gitariste Mateje Vojvodanovića, pod vođstvom Danijele Marković.
Oduševili su i učenici nižih razreda Osnovne škole “Vera Radosavljević”, recitatori, instrumentalisti, članovi ritmičke sekcije, a zapažen nastup imali su i đaci iz naše najstarije škole, “Vuk Karadžić”, koji su se predstavili Horom pod upravom Tanje Milosavljević, Etno grupom “Klasje” Dušice Đurđić, ali i zanimljivim ritmičkim koreografijama.
Publika nije štedela dlanove gledajući nastup učenika Tehničke škole koji su pripremili zanimljiv komad o životu Svetog Save, ali i numeru “Veseli se srpski rode”.
Mališani iz Predškolske ustanove “Pčelica” sa vaspitačicama Gordanom Blagojević i Jasminom Žiravac, takođe su izazvali oduševljene reakcije publike nastupom kojim su prikazali naučeno o srpskom svetitelju.
Osnovna škola “Branko Radičević” u svom nastupu na Svetosavskoj akademiji predstavila je svoju folklornu, recitatorsku i ritmičku sekciju i Hor pod upravom Eme Milošević Anđelić.
Uz klavirsku saradnju Milje Videnović sa solistima Trifunom Đorđevićem i Anastasijom Frunzarelović na flauti nastupio je i Dečiji hor Crkve Svete Trojice pod upravom Magdalene Antić.
Publika je bila u prilici da pogleda i nastupe Visokoškolske jedinice Negotin vranjskog Pedagoškog fakulteta, Poljoprivredne škole sa domom učenika “Rajko Bosnić”.
Umetničku školu “Stevan Mokranjac” probranim repertoarom duhovne muzike predstavio je Hor srednje muzičke škole pod upravom Ružice Rajković. Program su zaokružili članovi Kulturno umetničkog društva “Stevan Mokranjac”.
Organizator Svetosavske akademije bila je Crkvena opština Negotin uz tehničku podršku Doma kulture “Stevan Mokranjac”.
„Mi danas veličamo čoveka. Mi kroz tog svetog čoveka, Svetoga Savu, slavimo trojedinog boga radi koga je on to što jeste, uz čiju pomoć je on postao sve ono što jeste bio i što je nama ostavio, na čemu mu i ovom Svetosavskom akademijom blagodarimo. Moja skromna reč jeste ustvari poziv i blagodarenje Gospodu i molitvama svim svetim na ovome daru da se, sa ovog prostora iz ove divne dvorane, koju ste ispunili do poslednjeg mesta i vi draga publiko, i vi dragi učesnici na bini, raziđemo u miru i radosti duhovnoj, ali sa još većom rešenošću da ne samo budemo radosni nego da se u svojim životima potrudimo da budemo slični životu svetitelja Svetoga Save i svih onih čije molitve prizivamo. Deco svetosavska, odavde treba da odete radosni, revnosni, utvrđeni u veri pravoslavnoj, u veri hrišćanskoj, a to, ako imate u sebi, neće biti teško, da ispunimo i reč našeg blaženopočivšeg patrijarha Pavla da lako budemo ljudi ako budemo najpre božiji ljudi i božije sluge jer biti sluga božiji je najveći dar i najveća čast koju čovek može da primi ovde na zemlji“, rekao je na kraju Svetosavske akademije episkop timočki Ilarion.
