Sve se više traže stare odomaćene i autohtone sorte vinove loze, kako za sadnju novih vinograda, tako i tako i grožđa za proizvodnju kvalitetnih vina.
Crna tamjanika, bagrina, začinak, ali i prokupac, skadarka i druge prepoznatljive sorte grožđa u Negotinskoj krajini ponovo će, veruju stručnjaci, zauzeti značajan udeo u zastupljenosti ovdašnjeg sortimenta.
Ranije dosta gajene, a onda zbog širenja zapadnih sorti, zapostavljene, ovaj sortiment je ono što daje autentičnost nekom vinogradarskom kraju.
“Kaberne i šardone su odlične sorte koje daju vrhunska vina i treba ih gajiti, ali su zastupljene gotovo svuda gde se gaji loza. Vinar koji u svojoj ponudi pored kabernea, zizlinga i drugih ima i vina od bagrine, crne tamjanike, začinka, prokupca i slično tržištu nudi autentična vina svog kraja što ga ističe u vinskoj ponudi, naravno pod uslovom da su kvalitetna. A kada je o kvalitetu reč, to je posebna priča ili problem. Novi zasadi pod pomenutim sortama sade se često od neadekvatnog sadnog materijala dobijenog iz proizvodnih zasada, koji nisu pod zdravstvenom kontrolom”, kaže dr Dejan Stefanović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin.
Stefanović ističe da je čest problem raznolikost biljaka u samom vinogradu, odakle se umnožavaju, velika, pa se dobija nov zasad koji ima čokote sa različitim kvalitativnim pa i kvantitativnim karakteristikama.
“Jedno od rešenja je u individualnoj pozitivnoj klonskoj selekciji ovih sorata, kako bi se izdvojile biljke sa najvećim potencijalom i koje bi se dalje umnožavale. Time bi se popravio kvalitet grožđa i vina. Na tome se radilo najviše na Prokupcu, ali nije značajnije na ostalim sortama, tako da je nažalost ostalo na samim vinarima da svako po svojoj mogućnosti odradi u svom vinogradu nešto slično. To je veoma stručan i zahtevan posao, te je teško očekivati da će se to i uraditi “u privatnoj režiji”. Od naših vinara niko nije to radio, sem Vinarije “Matalj” koji su nešto ozbiljniju selekciju biljaka radili na bagrini, a delimično i na ostalim sortama”, dodaje dr Dejan Stefanović.
Ministarstvo poljoprivrede, navodi on, prepoznalo je značaj autohtonih sorti pa je u Srbiji završen projekat “Genetički diverzitet vinove loze: aktuelna istraživanja u Srbiji”, a u toku je projekat “Ispitivanje enološkog potencijala i revitalizacija vinove loze autohtone sorte bagrina u cilju njenog očuvanja, potvrde o autentičnosti i unapređenja”.
“U okviru projekta “Genetički diverzitet vinove loze: aktuelna istraživanja u Srbiji” analizirana su 163 odabrana uzorka starih sorti vinovih loza iz najznačajnijih vinogorja u Srbiji, kao što su Župa, Toplica, Negotinska krajina, Šumadija i Vojvodina. Otkriveno je 11 nepoznatih starih autohtonih sorti u istraživanim vinogorjima, koje su uglavnom na ivici nestanka. Genetički profili navedenih sorti ne odgovaraju nijednoj poznatoj sorti u međunarodnim bazama podataka. Neke od tih otkrivenih sorti su slične Prokupcu i Bagrini, a neke su potpuno nepoznate. Ovim projektom uzeti su i uzorci crne tamjanike, bagrine i začinka iz vinograda Negotinske krajine, a DNK analiza je pokazala da se radi o autentičnim sortama ovog kraja. U okviru projekta od 11 nepoznatih sorti, jedna je pronađena i u Negotinskoj krajini. Vodila se kao bagrina, ali je DNK analiza pokazala da je to sasvim nepoznata sorta”, kaže dr Stefanović.
Projekat ispitivanja enološkog potencijala i revitalizacija vinove loze autohtone sorte bagrina u cilju njenog očuvanja, potvrde o autentičnosti i unapređenja sprovodi Centar za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša, a partnerska organizacija na projektu je i Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Negotin.
Projektom su sprovedene terenske aktivnosti, locirani su vinogradi u kojima je zastupljena bagrina, obeleženi čokoti, uzeti uzorci grožđa i sprovedena mikrovinifikacija. U planu su i genetska ispitivanja kao i senzorna evaluacija vina.
“Projektom će se pripremiti studija, odnosno naučna monografija o sorti bagrina, gde će pored poglavlja o ampelografskim, genetičkim i drugim istraživanjima, potencijalu proizvodne i upotrebne vrednosti ove sorte i drugim temama, jedno poglavlje monografije biti posvećeno istoriji vinogradarstva i vinarstva PDO oznake Negotinska Krajina i tradiciji gajenja sorte vinove loze bagrina. Sve ovo ima značaja u promociji vinogradarstva i vinarstva u našem kraju i nadam se da ćemo znati da očuvamo i unapredimo vinogradarsko nasleđe u vidu različitosti sortimenta koje su nam ostavili naši preci”, zaključuje dr Dejan Stefanović.
