Mladi negotinski stonoteniser, Saša Janković, miljenik školskih i klupskih drugova, ali i svojih nekadašnjih nastavnika i profesora u Osnovnoj školi “Branko Radičević” i u Negotinskoj gimnaziji, osvojio je u svojoj karijeri preko 90 medalja, što je uspeh i za mnogo starije od njega.
Saša Janković, mladi negotinski stonoteniser ovim se sportom “zarazio” još u prvom razredu osnovne škole. Kako kaže od trenutka kada je ušao u salu i uzeo reket u ruke, maltene iz sale nije ni izašao. Stoni tenis aktivno igra već deceniju, a koliko je u tome temeljan pokazuje i činjenica da je svake godine osvajao i nagradu Stonoteniskog kluba “Hajduk Veljko” za najveći broj treninga u sezoni.
“Stoni tenis je nekako drugačiji od ostalih sportova, bar za mene. Nema bliskog kontakta, sudija tu i nema koliko da te ošteti. Sve je na tebi. Koliko i kako odigraš, toliko i prosperiraš”, kaže Saša, od nedavno član Stonoteniskog kluba “Banat” u Zrenjaninu.
Ovaj stonoteniser, podjednako uspešan u svim ligama u kojima se takmiči, poznat je i po tome daje maksimum jednako i u takmičarskom i u školskom sportu.
Nijednu medalju ne izdvaja posebno jer ih sve rangira po trudu koji je uložio i kaže da su mu sve drage. A da je bilo uspeha, bilo je, sa svojom ekipom tri puta je bio prvak Omladinske lige, a tu su i titule kadetskih prvaka Srbije, juniorskih prvaka regiona, titula prvaka Srbije osnovnih škola, vicešampionska medalja državnog prvenstva za osnovne škole i mnoge druge.
“Ne volim da izdvajam, ali su mi drage medalje sa državnih takmičenja jer su one nešto najviše što možeš da osvojiš u Srbiji i puno znače jer smo do njih i ja i naša ekipa stigli uz veliki rad i odricanja. Naravno, ima i onih koje možda nisu toliko značajne, ali su mi jako drage, neke i zbog oblika, neke zbog turnira koji su ostali u posebnom sećanju. Znači mi puno titula prvaka Srbije osnovnih škola i zbog uspeha i zbog mog nastavnika Baneta Gitanovića, a sve ostale i zbog trenera Slobodana Miljkovića i našeg stručnog tima kluba”, dodaje ovaj mladić.
Iza njega su i titule sa kupova u Kladovu i Zaječaru, medalje sa borskog turnira “Druga ruka”, specifičnog po tome što ga igrači igraju manje dominantnom rukom, u Sašinom slučaju levom umesto desne. Tu su i brojna prijateljstva sa igračima iz drugih klubova, prvenstveno u regionu…
“Sve ovo ne bi bilo moguće bez mojih roditelja, oni su ti koji mi daju podršku svih ovih godina, koji me motivišu, koji sa mnom preživljavaju i svaki uspeh, ali i neke manje uspešne stvari. Naravno, trener je podrška na terenu, drugari na tribinama, ali je porodica najvažnija.”
Negotinski teniseri su već godinama u samom vrhu u Srbiji iako za razliku od drugih klubova nemaju vrhunske uslove za treniranje. Zbog talenta i srčanosti prema sportu kojem ozbiljno pristupaju često su pozivani i bili su deo okupljanja reprezentacije.
Saša Janković je od nedavno član našeg najtrofejnijeg kluba, STK “Banat” u Zrenjaninu, zajedno sa Petrom Vidićem, višestrukim prvakom Srbije u svojoj kategoriji. Ovde je bio, ističe, član ekipe, kapiten, redovni učesnik svih turnira i takmičenja, učesnik TOP 12 regiona i Srbije.
“Ovde je sve, a tamo počinjem od nule. Ovde su drugari, porodica, a tamo treninzi i rad. Znam da neće biti lako na početku, ali verujem da kad uđem u rutinu i kad krenu ozbiljnije pripreme da ću sve prevazići”, ističe ovaj trofejni negotinski teniser i uz osmeh kaže da sebe i za deset godina vidi u stonom tenisu.
“Možda u nekoj Super ligi, u reprezentaciji svakako, ali u stonom tenisu definitivno. Nadam se da neće doći do nekih neočekivanih povreda, da Bože zdravlja ostanem u sportu i da radim ovo što volim, a volim, i da to, naravno, radim još dugo vremena!”
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta “Ram za sliku Negotina” koji je sufinansiran iz budžeta opštine Negotin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
