Stanari oko 300 stanova i vlasnici nekoliko lokala u Karapandžinoj, ulici 12.septembra i lamelama u Srbe Jovanovića do kraja grejne sezone definitivno neće imati grejanje.
Godine neulaganja, dotrajalost, ali i konstantno „krpljenje“ cevi, doveo je do toga da sistem toplovoda, dužine od 1.600 metara, koji iz Toplane Borska zagreva 300 stanova od Karapandžine, preko ulice 12.septembar do lamela u ulici Srbe Jovanovića, u sred sezone – stane!
Zbog velike havarije magistalnog toplovoda, stanari u tom delu Negotina, već osmi dan nemaju grejanje, a kako stvari stoje, neće ga ni imati do kraja grejne sezone.
Kvar je tolikih razmera da samo potpunom rekonstrukcijom toplovoda stanarima može da se garantuje kvalitetna isporuka toplotne energije.
Intervenisano je na više mesta, ali su gubici vode toliki da ekipe, jednostavno, i ne znaju gde sva ta voda odlazi, pa se sumnja da je kvar verovatno na delu toplovoda koji se nalazi ispod lamela u Srbe Jovanovića ili na delu sistema koji se nalazi ispod magistralnog puta.
„Godinama unazad ukazujemo na problem. Za to nikada nije bilo sredstava. Postoji projekat detaljne rekonstukcije tog dela toplovoda, vredan 35 miliona dinara. Sami ne možemo, jer samo na razlici između predložene i usvojene cene grejanja gubimo 18 miliona dinara“, kaže Golub Rajić, direktor JKP „Badnjevo“.
Ovaj deo magistralnog toplovoda, građen pre tri decenije, toliko je dotrajao, kažu nadležni, da mu je rok trajanja prošao pre ravno 10 godina.
On, osim periodičnih zamena pojedinih cevi, kao što je prošle godine zamenjen deo trase na raskrsnici ulica Stefanije Mihajlović i 12.septembra, nikada nije ozbiljno rekonstruisan.
Samo u poslednjih šest godina na tom delu magistalnog toplovoda intervenisano je čak 60 puta i to uvek na drugom mestu.
„Svojevremeno smo pokušali da podignemo i kredit, ali smo odbijeni. Bilo je čak pokušaja i da se izmesti deo toplovoda kod Srbe Jovanovića, ali ni stanari nisu bili zainteresovani za učešće. Konkurisali smo za sredstva iz programa faze 5 KFW, ali ona još nije počela. Jedino rešenje je da se u sve ovo uključi i lokalna samouprava i resorna ministarstva“, dodaje Rajić.
Stanare, međutim, niko i ne pita kako će zagrevati svoje stanove dok se problem ne reši. Mnogi su morali da se snalaze kako su znali i umeli, dogrevajući se na struju, neki i na drva i ugalj. Izvesno je da im je to, uz postojeće, i dodatni trošak.
„Računi će biti umanjeni svakako, jer se varijabilni deo računa, plaća po utrošku. Što se fiksnog dela, koji se plaća 12 meseci, tiče, on će srazmerno biti umanjen“, kaže direktor negotinskog Javnog komunalnog preduzeća „Badnjevo“, Golub Rajić.
On navodi da toplotna energija do krajnjih korisnika neće biti distribuirana do kraja grejne sezone, jer zbog velikih gubitaka vode koji se ostvaruju kada je sistem u funkciji, može doći i do problema u radu kotlova i sistema automatizovanih podstanica.
„Za zagrevanje tih 300 stanova trošimo tri tone mazuta, a za ostalih 700 dve tone. Dnevno, kod ovog sistema, 20 kubika vode ide u zemlju, a toplotna energija ne može kvalitetno da dopre do krajnjih koristika“, ističe Rajić.
U JKP „Badnjevo“ kažu da je krajnje vreme da se uradi predmer i predračun i počne sa detaljnom rekonstrukcijom, koja bi, ako se odmah počne, mogla da bude završena do početka naredne sezone.
Negotinsko komunalno preduzeće će moći da obavi deo radova, da obezbedi mašine i ljudstvo, dok će javnom nabavkom morati da se angažuje atestirana firma za varenje tzv. predizolovanih cevi.
Očekuju i pomoć lokalne samouprave, ali i ministarstava da im u tome pomogne. Finansijski, pre svega.
