Naš sugrađanin Đorđe Stanojević, svestrana ličnost, koji je išao nekoliko koraka ispred vremena u kojem je živeo. Patriotizam je bio smisao života, a ljubav prema narodu i Srbiji bila je osnova svega što je ovaj čovek radio u svom životu. Želeo je da vidi svoju Srbiju modernu i uređenu, kao državu koja će biti u rangu savremenih zapadnih zemalja.
Pored fizike, astronomije, energetike, jedna od preokupacija ovog čoveka je i fotografija. Sa fotografijom se Stanojević susreo na velikoj električnoj izložbi u Parizu 1881. godine. Slučaj je hteo da se zbog školovanja ponovo vrati u Pariz i da u gradu gde je rođena fotografija kupi svoju prvu kameru i napravi prve fotografije. Đorđe je kupio kameru ne da slika Pariz, već da slika lepote svoje zemlje.
Posle školovanja po inostranstvu, sa neizmernom energijom i znanjem, Stanojević se stavlja na raspolaganje svojoj Srbiji. Zemlju pre svega treba osvetliti, podići industriju, poljoprivredu, zanatstvo… Stanojević obilazi Srbiju da se upozna sa prirodnim resursima, kulturom, narodnim običajima…
Veran pratilac mu je „Reis kamera“, kojom snima gotovo sve lepo na šta naiđe. Tehnika za snimanje nije nimalo jednostavna. Staklene ploče su velike i teške, osetljive na lomljenje. Mnogo priprema treba uraditi dok se ne dobije snimak. Ekspozicija traje nekoliko sekundi. Potreban je stativ. Odrediti kadar, sačekati povoljan trenutak. Posle toga sledi nimalo jednostavan rad u laboratoriji. Jedan od prvih pravaca kretanja je istočna Srbija. On je jednostavan fotograf i objekte prikazuje dokumentarno.
Sistematski snima Gornjačku klisuru, panoramu Majdanpeka, ulaz u rudnik “Kučajna” manastire, crkve pejsaže ljude, banje…
Svoje poznavanje kompozicije iskazao je na fotografiji “Ogledanje u Mlavskom jezeru”. Đorđe je postavio ljude pored kako bi upotpunio kadar. Okolina se reflektuje u bistroj vodi malog jezera. Dama sa šeširom koja će se pojavljivati i na još nekim fotografijama je verovatno njegova životna saputnica Stana Stanojević.
Uz fotografiju “Jelašnička klisura” kod Niša, i “Zapis (kod Aleksinca) ovo su prve fotografije koje će Đorđe objaviti 1895. godine u svojoj knjizi “Iz nauke o svetlosti”. U narednih nekoliko godina Stanojević obilazi gotovo svaki kutak Srbije (Užice, Valjevo, loznicu, Vranje, Pirot, Niš….).
Kolekcija odličnih snimaka se povećava. Dominiraju pejsaži, vodopadi, slike ljudi u narodnoj nošnji, gradovi manastiri…
Svoj rodni Negotin Đorđe posećuje jula 1892. godine. Ovde je nastalo nekoliko fotografija panorama grada, glavna ulica, Manastir Bukovo, Vratna, seoska kuća u Samarinovcu, novosagrađena crkva u Prahovu…
Materijala je mnogo. Sada sve ovo treba pokazati širem auditorijumu. Autor bira 16 vrhunskih fotografija i pravi fotomonografiju „Srbija u slikama”. Nije bilo lako da iz svog bogatog fotografskog rada odabere fotografije, međutim Đorđe je još jednom pokazao veliko fotografsko znanje. Odabrao je odlične fotografije.
Planom su predviđena tri izdanja u kojem će se odštampati ukupno 403 primerka formata 30×40 santimetara. Tri primerka luksuzno, stotinu elegantno i tri stotine obično. Đorđe je u svemu bio profesionalan i ništa nije prepustao slučaju.
Srpska državna štamparija je bila odlična. Fotografije su lepo reprodukovane, ali sve ovo nije zadovoljavalao kvalitet koji je Stanojević zahtevao.
Štampanje fotomonografije povereno je nemačkoj štampariji. Stanojević je hteo da svakako prikaže bogatstvo kolorita narodne nošnje Niša i okoline, tople popodnevne tonove Jelašničke i Gornjačke klisure, bogatstvo kolorita narodne nošnje iz Šumadije (Šumadinka).
Kako tehnologija štampe u ovom trenutku nije bila u mogućnosti da to odradi, on dolazi na nesvakidašnju ideju. Angažuje svog velikog prijatelja i vrsnog majstora Stevu Todorovića, slikara, koji, na svaki primerak odštampane knjige, na četiri pomenute fotografije, pastelnom tehnikom dodaje boju.
Ako bi trebalo izdvojiti neku fotografiju iz monografije, onda je to svakako „Šumadinka“. Portret u umetnosti je star koliko i slikarstvo. Autor je morao detaljno poznavati anatomiju lica koje snima, svetlost, ali i interesovanje za to kako ljudi registruju emocije koje su često ključni faktori za dobar portret.
Devojka iz Šumadije snimljena je u okolini Jagodine. Autor se ovde očito zadržao malo više. Portret u eksterijeru je komplikovan. Svetlosni kontrast je izbegnut tako što se koristila hladovina, a za pozadinu platno ili zid neke kuće. Devojka je dobro pripremljena, a i sarađivala. Oštar pogled u levu stranu, naglašeno lice, ruka na pojasu, jednom rečju likovno i kompozicijski portret se može svrstati u sam svetski vrh fotografske umetnosti. Jedino smo uskraćeni za donji deo raskošne šumadijske nošnje.
Ništa manje nije interesantan portret „Piroćanina“ čoveka u narodnoj nošnji snimljenog negde u okolini Pirota.
Ova dva portreta nameću pitanje otkud ovako savršeni snimci koji se mogu svrstati u sam svetski vrh fotografske umetnosti? Francusko fotografsko društvo je skup vrhunskih fotografa svih žanrova. Društvo organizuje izložbe fotografija od 1854. godine.
Boraveći u Parizu, Đorđe je verovatno posećivao izložbe. Paul Nadar, pariski fotograf i majstor portreta, prvi autor koji je snimao portrete pomoću svetla. Stanojević je ovog autora lično poznavo i sasvim je izvesno da je odavde crpio svoje ideje. Vodopad Ripaljka kod Sokobanje, u luksuznom izdanju knjige, otisnut je tehnikom fotogravure (grafika), kao pojedinačni fotografski listovi.
Tako, zahvaljujući maštovitosti fotografa i slikarskoj veštini slavnog umetnika, dobijamo prvu fotomonografiju i to sa kolorisanim fotografijama (naslovna strana „Srbija u slikama“ može se videti u spomen sobi naučnika na spratu Elektrodistribucije Negotin).
Ovo je ujedino i prvi turistički prospekt Srbije. Treba istaći i odličan uvodni tekst novinara i književnika Đorđa Popovića, kao i putopis po Srbiji iz pera Ljubomira Jovanovića. U uvodu je i foto kamera kojom je autor snimao fotografije.
Nije bilo dovoljno da samo domaća publika vidi njegovu, kako je rekao Stanojević, lepu otadžbinu, već se javila ideja da to vide i ostali u belom svetu. Kao naručen stiže poziv iz Londona gde se pozivaju fotografi iz balkanskih zemalja da putem fotografije predstave svoje znamenitosti. Kraljevinu Srbiju predstavljaju profesionalni fotografi i amateri u odeljenju zanatstvo, a fotograf Stanojević dobija posebno mesto i izlaže 99 dijapozitiva na staklu, iz opusa „Srbija u slikama”.
Stanojević se nameće kao autor koji je mnogo snimao, ali i mnogo radio na tome da zaštiti svoje fotografije. Danas su one sačuvane i nalaze se u nekoliko muzeja u Beogradu. Istorija fotografije u Srbiji samo je površno naglašavala ovog autora, međutim fotografski jezik je snažan i govori mnogo više od bilo kog kritičara.
Fotografije su preuzete iz fotomonografije „Srbija u slikama“ Đorđa Stanojevića; vlasništvo Srpske akademije nauka i umetnosti
