Naslovna Društvo Sofija Vidanović: Retorika je moja jača strana

Sofija Vidanović: Retorika je moja jača strana

865
0

Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2020/2021. godine.

Sa širokim osmehom dočekala nas je Sofija Vidanović, učenik generacije Osnovne škole “Vera Radosavljević” ne krijući svoju radost i ponos što nosi ovu titulu. Buduća gimnazijalka raduje se svom uspehu ali reči hvale ima i za svoje drugove koji su se ravnopravno borili za ovo laskavo priznanje.

„Bilo je teško ostvariti uspeh i poneti titulu učenika generacije, pokazati se pred svim tim divnim učenicima koji su zaista dobri i imaju različita interesovanja za predmete u školi, ali i za vannanstavne aktivnosti. Znala sam da ću biti u konkurenciji za ovo laskavo priznanje i bilo je napeto do kraja jer je razlika između mene i  Filipa Vatovića bila samo par poena. On je jedan divan učenik i drug i zaslužuje da podjednako nosimo ovo zvanje. Mnogo su mi na tom putu uspeha pomogli nastavnici kojima sam zahvalna.  U porodici su svi bili više uzbuđeni nego ja, mene to uzbuđenje još uvek nije stiglo. Svi su iščekivali, a ja sam se nekako pomirila sa tim da ako ne budem bila đak generacije, znam da sam mnogo radila i da sam na dobrom putu uspeha. Čestitke su pljuštale i na društvenim mrežama bez moje volje, ali je mama bila odgovorna za taj deo promocije”, sa osmehom priča Sofija Vidanović.

Školske priredbe, druženje dramska sekcija, slikanje i crtanje velike su Sofijine ljubavi o kojima sa radošću govori. One su je vodile i u izboru budućeg zanimanja pa će od septembra Sofija biti gimnazijalka na opštem smeru. Društvene nauke su njen izbor jer je, kaže, retorika njena jača strana.

“Osmogodišnje školovanje za mene nije bilo teško. Prosto znaš da moraš da učiš i to je kraj. Ništa mi nije komplikovano, a teže stvari su za mene bile izazov. Posle petog razreda je sve postalo mnogo ozbiljnije, mi smo sazreli i počela su i ozbiljna druženja. Poslednje dve godine su zaista bile posebne, mi se nismo viđali  mesecima, ali nas je ta socijalna distanca zapravo zbližila, što jeste ironično. Učenje je bilo zaista teško i to đacima kojima je do znanja stalo, a ne do ocena. Ponekad je to bilo mučenje jer nije isto sedeti u učionici I slušati nastavu i sedeti u krevetu za laptopom. Ta komunikacija između nastavnika i učenika je toliko bitna i to se sada i videlo, a videlo se i na završnom ispitu. On jeste bio lak, ali smo mi grešili na nekim prostim stvarima”, kaže za NG Portal Sofija Vidanović.

U spomenar osnovnoškolskih dana, veli, staviće samo drage i lepe uspomene, one koje će je vraćati na početke školovanja, učiteljice, nastavnike, školsko dvorište, smeh i bezbrižno odrastanje.

“Mesta ima u spomenaru za ekskurzije jer jedne godine smo klinci, druge stariji, i prosto sebe gledamo kako odrastamo. Nedostaje mi to što poslednje dve godine nismo išli na ova zajednička putovanja i to će biti praznina u spomenaru. Svoje posebno mesto ima poslednji školski dan, prskanje vodom, muzika, driuštvo, slikanje. Možda će najlepša slika u njemu biti ona sa maturske večeri i ples na trgu. Ono što nas je te večeri iznenadilo su naši nastavnici u nekom novom svetlu, ne ispred table, već kako plešu sa nama. Naravno takmičenja imaju posebno mesto u spomenaru uspomena i to recitatora. Tu sam bila najprirodnija i najopuštenija. Sada kada pogledam biće to lep spomenar uspomena osnovnoškolskih dana”, kaže pomalo nostalgično Sofija Vidanović, učenica generacije Osnovne škole “Vera Radosavljević”.


Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta “Ram za sliku Negotina 2”, koji je sufinansiran iz budžeta opštine Negotin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.