Prve festivalske večeri “Mokranjčevih dana” otvorena je izložba skulptura i crteža “Basne o Kušlji” negotinskog vajara svetskog glasa, Nedima Hadžiahmetovića Mafe.
Nedim Hadžiahmetović, vajar i esejista iz Negotina, docent na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, Katedra za vajarstvo u Zvečanu, na svojoj petoj ovogodišnjoj samostalnoj izložbi predstavio se u rodnom Negotinu, na “Mokranjčevim danima”, izložbom crteža i skulptura “Basne o Kušlji”.
“Zašto “Basna o Kušlji”? Da bi bio oksimoron, zato što ja to volim. Basne bi trebale da ne budu o konju nego o nekoj ličnosti, tako da na određen način “Basne o Kušlji” zaista nisu priče o Hajduk Veljku nego su kroz tumačenja istorije i legendi, možda i tumačenja i lične interpretacije, izmišljene autorske priče, dodeljene vrednosti i atributi Kušlji u svakom slučaju jer navodno, poznatih konja od Obilića i srpskih vitezova s kraja 14. veka i Kosovske bitke posle toga nije bilo, to je možda Markov Šarac i tako, pa veliki vakuum i posle se pojavi Kušlja. Jednostavno mi je to zvuči kao nešto što ja treba da obradim”, kaže za NG Portal, Nedim Hadžiahmetović Mafa.
U galeriji Doma kulture “Stevan Mokranjac” Nedim Hadžiahmetović Mafa izložio je 15 svojih skulptura od metala, terakote, koju peče u svom Badnjevo “u furuni”.
Publika u Negotinu imala je priliku da vidi ne samo Hadžiahmetovićevu tehničku veštinu, već i filozofsku dubinu koja stoji iza njegovih dela. Hadžiahmetović nas kroz skulpture uvodi u čitav svet konja kao simbola snage, hrabrosti i postojanosti.
“Ja sam to nasledio od oca. Stvarno volim konje, nalazim da su lepši nego ljudi, plemenitiji u svakom slučaju. Generalno stalno nešto istražujem u tom pravcu, metode dresiranja, razne vrste konja, pokret.”
Mafa, po sopstvenom priznanju “osvedočeni tehno – skeptik i inovator”, poznati je Vlaškomalac, pa svoje skulpture imenuje i kroz tu ličnu geografsku, negotinsku odrednicu. Njegov osobeni stil, koji vešto spaja ironiju i mit, stvara posebnu atmosferu gde svaka skulptura priča priču, a svaka priča nosi univerzalnu poruku.
“Basne o Kušlji”, tu, takođe, nisu slučajno. Autor upravo lik i delo Hajduk Veljka, legendarnog branioca Negotina, sagledava iz životinjskog ugla. Ali… nije Hajduk Veljko glavni junak ove priče, pripoveda nam umetnik.
“Kad se uđe u neke malo temeljnije sadržaje, onda se vidi da je Kušlja bio poznat konj, ako konj može da bude poznat, a Kušlja je bio poznat definitivno. Tu postoji istorijat, a mene je to interesovalo, zapravo je to kobila koja je verovatno prošla neku otomansku i špansku školu, pravi ratni konj kojim se ide unapred, nazad, stane, vrti se u krug, gazi neprijatelje, bije kopitama i sve ostalo. Hajduk Veljko je tog konja ustvari dobio pobedom u Podgorcu, gde je bio turski logistički centar, gde su čuvali stoku za ceo region. Mislim da je to neka njegova prva ozbiljnija bitka i pobeda. Ali-beg je ostao živ i poklonio mu Kušlju, mogao je Veljko i da mu ga uzme, ali to čojstvo, “koj da te jaše, koj će da paše ta vita sablja”, legenda ili istorijski podatak, tek Kušlja je poklonjen.”
Kroz Mafine “Basne o Kušlji” pratimo slavnu Hajduk Veljkovu kobilu u punoj snazi, onako kako je autor doživljava, kroz “pravo stanje stvari”, čuveni poklič “Glavu dajem, Krajinu ne dajem”… Mafa nam, ogoljeno i precizno iznosi i Kušljina maštanja o Pegazu i Momčilovom Jabučilu.
“Tu se pojavljuju dve skulpture, koje nemaju nikakve veze sa Kušljom i njegovom istorijskom, hronološkom sadržaju. Tu je Jabučilo, jer Kušlja, svejedno, kako god da je vešta, plemenita, negovana i pametna kobila, hoće više i mašta o konjima s krilima. Tu se pojavljuje i jedan pegaz u bronzi i remont Jabučila, remont kao revizija svih vrednosti jer mi je muka da se stalno pozivamo na postojeće, ozbiljne vrednosti, ali ih zapravo zanemarimo baš onda kad treba da se sprovedu u delo.”
Izložba u Negotinu peta je samostalna izložba Nedima Hadžiahmetovića Mafe u ovoj godini. Izlagao je pre toga u Čačku, Kruševcu, Ljutomeru, Lendavi. Preko 90 njegovih javnih monumentalnih skulptura krasi prostore u 24 zemlje na pet kontinenata.
“Čast mi je da ove smo ove večeri sa Mafom i njegovim delima. Čast mi je da prvog dana festivala imamo Negotinca. Najteže je biti umetnik u svom mestu. Mi Mafu doživljavamo upravo ovako kako se on neformalno ponaša u svom mestu među svojim ljudima. Ono što on radi i ta njegova radna umetnička biografija je nešto što deluje fascinantno. Ovo je možda najznačajnija izložba za nas autore i umetnike koje je u sklopu “Mokranjčevih dana” i na tragu Mokranjca i na tragu Negotinaca, upravo Negotinac”, rekla je otvarajući izložbu Dušanka Botunjac, diplomirani primenjeni umetnik.
