U negotinskom sabornom hramu, posvećenom Svetoj Trojici, završava se prva faza rekonstrukcije njene unutrašnjosti. U toku su radovi na rekonstrukciji freskopisa u oltaru.
U okviru radova na rekonstrukciji unutrašnjosti Crkve Svete Trojice koji podrazumevaju sanaciju poda, živopisa i mobilijara, u oltaru se polako privodi kraju mehaničko čišćenje fresaka. Iz vekovne gareži polako izranjaju freske koje su 1901. naslikali Stevan Todorović, osnivač prve beogradske Slikarske škole i njegova supruga Poleksija, kao i jedan od najplodnijih crkvenih slikara tog doba Milisav Marković iz Knjaževca na oko 1.700 kvadrata zidnih površina.
“Živopis je izuzetan u svakom smislu, i tehnički i duhovno. Sve je monumentalno. Sama crkva je ređi primer nečega što je kod nas rađeno vrhunski, od poda do svoda“, kaže Branko Radović, konzervator crkvenog slikarstva.
U toku radova biće sanirani oštećeni delovi maltera koji su vidljivi, živopis će se u potpunosti sačuvati i retuširati.
“Radovi su pri kraju, ostala je još malo sanacija na svodu i čišćenje je gotovo. Imamo sada da saniramo neka sitnija oštećenja, krupnih i nema nešto posebno i posle toga prelazimo na južni zid u naosu. Radi se ručno, mehanički se uklanjaju nečistoće zato što je bojeni sloj izuzetno nestabilan. Posle tog mehaničkog uklanjanja nečistoća fiksiramo boje tako da sve to ostaje stabilno”, dodaje Radović.
Negotinski saborni hram Svete Trojice, građen je od 1872. do 1874. godine pod nadzorom preduzimača Štajnehčera i iskusnih italijanskih majstora. Podignut je sredstvima starije negotinske crkve, Rođenja Presvete Bogorodice, iz 1803. godine, tadašnjih esnafa i opštine, a koštao je čak 978.172 groša.
“Projekat rekonstrukcije poda, živopisa i mobilijara zaista iziskuje velika sredstva, kako primarna, tako i sekundarna, a samo primarna iznose oko 30 miliona dinara. Radove izvodi “InSitu” a finansira lokalna samouprava na čemu smo im neizmerno zahvalni. Ništa ne može da se meri sa lepotom, tako da se nadam da ćemo nastaviti tim putem, da ćemo skinuti svu prljavštinu i garež i da će doći do izražaja ovaj naš biser koji ovde imamo”, kaže protonamesnik Marjan Kerčulj, arhijerejski namesnik negotinski i starešina Crkve Svete Trojice.
U susret veku i po ovog hrama koji će biti obeležen 2026. negotinska crkva će, ističe protonamesnik, zablistati punim sjajem, baš kao i na dan kada je osveštena 1876.
“Ovo se radi radi našeg očuvanja, jer ne smemo da zaboravimo našu istoriju, našu kulturu, tradiciju, a crkva jeste jedan od stubova naše istorije i tradicije, tako i ovo što vidimo u hramu ne sme da ostane zaboravljeno nego mora uvek iznova da bude nešto što je prvenstveno i broj jedan. I zato ovo radimo. Radimo za našu budućnost, za naše buduće generacije, da njima možemo da predamo plamen žive vere, da i oni tako nastave”, dodaje protonamesnik Marjan Kerčulj.
