“Razvojni problemi se poslednjih godina učestalije javljaju kod dece. Faktori su različiti i najčešće su genetski kao i uticaj sredine“, kaže Nensi Mitrović Stevanović, MSc logoped, defektolog, surdoaudiolog, licencirani bazalni i sertifikovani neurofeedback terapeut koja je nedavno otvorila Centar za edukaciju i ranu intervenciju „Nensi“.
Rani razvoj dece podrazumeva period od začeća pa do polaska u školu i to razvoj kognitivnih, emocionlanih, društvenih i fizičkih potencijala.
Ljudski mozak se do uzrasta do druge ili treće godine razvija brže nego u bilo kom drugom periodu života, da bi sa tri godine dečiji mozak bio dvostruko aktivniji nego kod odraslih ljudi. Sve što dete u tom periodu dodirne, pomiriše, okusi, čuje pomaže mozgu da se oblikuje za razmišljanje, razvoj osećanja i učenje.
Upravo je zato prepoznavanje problema u razvoju dece u najranijem dobu veoma važno kako bi se na vreme uključili tretmani za njihovo rešavanje.
„Od izuzetne je važnosti rano prepoznavanje problema jer se dete može uključiti po prepoznavanju neke teškoće u razvoju u stimulativne tretmane, defektološke, logopedske, surodoaudiološke i psihološke u zavisnosti od poteškoća koje otkrijemo, odnosno dijagnoze. Rana intervencija je uključivanje i stimulacija psiho-motornog razvoja deteta i razvoja govora i opšte razvoja deteta u najranijem uzrastu odnosno, odmah po otkrivanju poteškoće u razvoju. Vrlo je važno da dete ima redovne kontrole kod svog pedijatra, da se prepozna na ranom uzrastu problem i poteškoća u razvoju, da se ona dijagnostikuje i uključenje se terapijske metode“, kaže za NG Portal, Nensi Mitrović Stevanović, MSc logoped, defektolog, surdoaudiolog, licencirani bazalni i sertifikovani neurofeedback terapeut.
Ona dodaje da govorno jezičke poremećaje možemo prepoznati na uzrastu od 15 meseci kada roditelji primete da se kod deteta nije javila prva funkcionalna reč, koju očekujemo između 12. i 15. meseca.
Takođe se prati razvoj motorike, intelektualnih sposobnosti i ukoliko one odstupaju od očekivanog kalendarskog uzrasta to je pravo vreme za uključenje u stimulativni tretman.
U Negotinu je nedavno otvoren Centar za edukaciju i ranu intervenciju „Nensi“ čija je vlasnica Nensi Mitrović Stevanović koja je uvela metode i tehnike koje ne postoje u državnom sektoru a koje se bave stimulacijom ranog razvoja kod dece, ranom intervenciju.
U pitanju je neurofitbek trening po Otmerovoj metodi (Neurofeedback Therapist – Othmer’s method), bazalna stimulacija po modelu profesora Andrijasa Fruliha (Modell von Prof. Dr. A. Fröhlich i terapija muzikom, autora profesora doktora Mladena Heđevera.
„U svom centru baziram se na ove tri terapije i fokus je na deci koja imaju poteškoće u razvoju i cilj je da se maksimalno one sposobnosti koje su u deficitu razviju. Pre početka terapije apliciraju se elektrode na određena mesta na površini glave koje će meriti moždane talase u realnom vremenu koji se očitavaju preko senzora i prikazuju na monitoru računara a detetu se putem računara puštaju određene animacije, video igrica, omiljena serija, crtani film. Aktivnosti su osmišljene tako da podstiču mozak da obrađuje informacije. Ovom terapijom se povećava sazrevanje mozga i često dovodi do vrlo korisnih i trajnih promena. Važno je reći da neuro fitbek procena nije što i klinički eeg. On beleži način na koji moždani talasi funkcionišu, nije namenjen niti se koristi za medicinsko dijagnostikovanje“ ,ističe naša sagovornica.
Neurofitbek terapija je nova u Srbiji i sprovodi se trenutno kao jedinstvena u regionu istočne Srbije. To je naučno zasnovana inovativna terapijska metoda koja se uspešno primenjuje kod dece ali i odraslih. Danas je njihova metoda najsavremeniji oblik EEG-a koje su mnoge zemlje uvele u svoje zdravstvene ustanove u svoje redovne protokole i inplementirale u svoju praksu.
„To je najnovija generacija neuro fitbeka i zasniva se na praćenju moždane, električne aktivnosti mozga, EEG-a i davanju povratne informacije. Analizom tih moždanih talasa u realnom vremenu dobijamo informacije o funkcionisanju mozga a ponavljanjem treninga učimo kako da mozak bolje funkcioniše. Na taj način se, ustvari, smanjuju ili otklanjaju simptomi određenih poremećaja. To je neinvazivna i neškodljiva metoda. Električni impuls se ne šalju elektrodama do mozga već je proces obrnut. Primenjuje se onda kada moždani talasi ne rade u savršenom balansu. Opšti cilj je reedukacija mozga kako bi napravio dobrovoljno promene putem grafičkih prikaza ili zvučnih signala koji izazivaju mozak da funkcioniše efikasnije. Metoda se može primenjivati od uzrasta od šest meseci, zato što koristi ultra niske frekvence 0,1 herc i niže, a sa druge strane dete ne treba da razume animacijski sadržaj. Učestalost terapije bi trebala da bude dva do tri puta nedeljno u trajanju od 30 minuta kod dece i 40 kod odraslih, najmanje 20 treninga“, kaže za NG Portal Nensi Mitrović Stevanović.
Terapija ima uspešnu primenu kod poremećaja spektra autizma, poremećaja pažnje i koncentracije, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kao i kod poremećaja učenja: disleksije, čitanja, govorno-jezičkih poremećaja, mucanja, cerebralne paralize, tikova, poremećaja spavanja. Važno je istaći da Neuro fitbek nije čarobni štapić kojim će nestati neka razvojna poteškoća i nije zamena za redovne terapijske tretmane.
„Istraživanja su pokazala da 80 do 90 procenata klijenta nakon neuro fitbek terapijom ima poboljšanja opšteg funkcionisanju. Kod dece koja imaju problem sa pažnjom povećan je fokus na zadatak, povećana je koncentracija sa 10 minuta na ceo školski čas i promene nisu vidljive u socijalnom ponašanju već i uspešnijem savladavanju školskih obaveza. Promene su vidljive i kod dece sa autizmom i to poboljšanje na socijalizacijskom i emocionalnom području razvoja. Deca koja su bila izuzetno indiferentna počela su da pokazuju emocionalne reakcije u odnosu na svoje roditelje i poboljšane su izvršne funkcije“.
Svedoci smo da deca sve češće imaju problema u savladavanju glasova do polaska u školu, sklapanja rečenica, pravilnog držanja olovke pa sve do ozbiljnijih problema u razvoju. Ti razvojni problemi su učestaliji, slažu se i stručnjaci. Danas je i sve učestalija rečenica da je za razvojne probleme „kriva“ nova tehnologija, telefoni i kompjuteri.Ne treba zaboraviti da trogodišnje dete nije samo uzelo telefon u ruke.
„Deca žive u jednom savremenom svetu i ne mogu da budu otuđena od tehnologije. Ja u svoje terapeutske svrhe koristim inovativne metode. Deca jesu okružena tehnologijama, ali je odgovornost na roditeljima koji moraju da kontrolišu učestalost korišćenja. U školi će vam reći imate zadatke na platformi, tabletu, ne možete ga izolovati od savremene tehnologije. Dete ne treba da bude izloženo ekranima do treće godine života, a posle dozirano na pola, do sat vremena i da to budu edukativni sadržaji. Dete uči kroz igru, pokret i govor i to je najvažnije u prve tri godine njemu dati. Na tom uzrastu ne postoji povratna informacija mozga već je to samo pasivno gledanje, brzo smenjivanje boja i slika koje negativno utiče, jer mozak nije dovoljno razvijen da primi te informacije i nije razvijen da ih procesuira, ne razume ih. Negativno je i gledanje crtanog filma ili slušanje muzike dok dete obeduje. Tada sa svojim detetom roditelj razgovara a ne prepušta ga ekranu, jer dete ne zna koliko je pojelo, kakvog je ukusa hrana već sve to radi mehanički“, savetuje Nensi Mitrović Stevanović, MSc logoped, defektolog, surdoaudiolog, licencirani bazalni i sertifikovani neurofeedback terapeut koja je nedavno otvorila Centar za edukaciju i ranu intervenciju „Nensi“.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
