Čežnja za normalnošću u normalnoj realnosti je normalna pojava, bez obzira da li se radi o epidemiji virusa SARS-CoV-19, ratu, ili nekoj drugoj životnoj krizi.
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja
Polazeći od saznanja da mudar, pametan čovek radi korisne stvari u životu, pored ostalih vodeći brigu o svome zdravlju, imajući u vidu da po SEDMI PUT Kovid 19 isteruje svoju zlu ćud nad ljudima nastavljajući svoj pandemijski hod po zemljinoj kugli i u našoj zemlj, postavlja se pitanje da li je virus mudriji od čoveka? Da li nas je po sedmi put prevario i izbegao sve zamke koje smo mu postavili i ostao živ i sposoban da i dalje razboljeva i ubija? Odmah da kažem da virus ne može da bude pametniji od čoveka, jer nema mozak. To je jedna čestica žive materija koja čak nije toliko savršena da može sama da postoji već uvek mora da nađe neki drugi organizam u kome će živeti do svoje smrti. U njegovim ćelijama, bilo da se radi o pangolinu i slepim miševina iz kojih „iskočio“ na neki način i promenio domaćina, ili tako se preselivši dospeo u ćelije čoveka, a zatim, najviše nepažnjom i nebrigom čoveka o zdravlju, iz organizama bolesnih ljudi proširio se na zdrave, potpisujući tako svoju smrtnu presudu, jer sa smrću čoveka koga je zarazio i virus ugiba. U boljem slučaju, čovečiji organizam pobeđuje virus i ubija ga u svome telu, prirodnom otpornošću ili veštačkom, pomoću vakcine i lekom.
Iz ovoga što je napisano možete zaključiti da nije virus prevario, nego je samo iskoristio nepažnju čoveka da svoju neutoljivu želju za razmožavanjem i ubijanjem sada ispolji u ljudskom organizmu. Možda će biti svakome od nas lakše čitajući ovu priču o zdravlju, ako imamo odgovor na pitanje zašto je to tako. Ljudi imaju jednu osobinu da čeznu za nečin što im je potrebno, toliko da stavljauju sebe u situaciju da gube iz vida realnost u kojoj žive i da žive u iluziji, u ovom slučaju, da je sve što nam se događa u vezi korona virusa izmišljotina i da će najbolje biti da žive kako su živeli pre epidemije, čak i neopreznije i raskalašnije nego tada, priznavajući i prihvatajući to kao neku „novu realnost“ ili „novu normalnost“.
To se najbolje pokazalo još u prvom talasu epidemije. Krajem marta 2020. godine, narod je zasipan raznim informacijama o epidemiji koje su bile suprotstavljene jedna drugoj, ispunjen strahom i uznemirenošću, do nepodnošljivosti, postao zbunjen, našao se u tskobi i osećao bespomoćno i bezizlazno: „Nema leka, nema vakcina. Groblja će biti tesna. Sakrijte se u mišju rupu i ne izlazite otuda dok epidemija ne prođe“. Sa najvišeg vrha države došla je preporuka koja je zazvuča kao naredba: “Ako za 14 dana ne priđemo nikome na dva metra, nema više zaraze!“
U takvoj situaciji, 28. marta 2020. godine dogodi se „beogradska šetnja“ koja je privukla veliku pažnju stručne i medijske javnosti. Ekstaza, ili čežnja i pobuna naroda za slobodom. Toga dana, Beograđani uprkos svih molbi, preklinjanja, strogih zabrana i kazni da to ne čine, izađoše iz svojih kuća i stanova i ispuniše ulice, parkove i šetališta pored reka. Muškarci i žene očevi, majke i deca, kućni ljubimci šetali su radosni i srećni što mogu to da čine, SLOBODNI, na prolećnom suncu, zaboravljajući na Kovid 19 i sve što je ih je u vezi s njim sputavalo i mučilo u svakodnevici. Čežnja za slobodom bila je jača od straha oid bolesti i smrti. I sada se slično događa u Srbiji na početku sedmoga talasa epidemije.
Čežnja za normalnošću u normalnoj realnosti je normalna pojava, bez obzira da li se radi o epidemiji virusa SARS-CoV-19, ratu, ili nekoj drugoj životnoj krizi. Ali, treba se čuvati od iluzija i nepažnje prema svom zdravlju i opstanku do kraja životne krize. Zato „novu realnost“ i „novu normalnost“ o kojoj su mnogi pisali, kao o nečemu što nam se događa tokom epidemije ili će se događati kada se ona ugasi, treba shvatiti tako da su one svaki novi dan, kada se probudite pa do njegovog kraja. Svaki novi dan sa svim onim što se u njemu događa je ustvari izazov „nove reslnosti“ ili „nove normalnosti“ koju morate doživeti i aktivno u njoj učestvovati, savlađujući pameću sve izazove koji se pojave i sve prepreke na putu koje prete i onemogućavaju vas da sačuvate život i zdravlje. U izazove koje pomenuh, a odnose se na epidemiju Kovid 19, spadaju sve mere zaštite od zaražavanja i vakcinisanje. I tako iz dana u dan, tokom sedmog talasa, bez prestanka, do kraja konačne pobede nad zarazom.
U Rajcu, 15. jula 2022. godine.
