Кakva može biti priča o kovidu-19 na pragu tzv. osmog talasa epidemije u Srbiji, kada se na suzbijanju epidemije ništa ne radi još od pre izbora kada je istekao mandat Vladi i Кriznom štabu za suzbijanje epidemije.
Piše: Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja
Кakva može biti priča o tome kada se poslednjih dana u izveštajima o epidemiološkoj sitiaciji smenjuju brojke od 1.500 do 2.500 obolelih i pet do 17 umrlih u jednom danu, kada niko više u apotekama ne kupuje maske, a kamoli da ih nosi, kada je vakcinama od neupotrebe prošao rok, kada je u poslednjih osam meseci dva puta proglašavano da je u Srbiji pobeđena epidemija kovida-19.
U vreme kada se događaji u svetu i kod nas toliko brzo odigravaju i gomilaju da ih mediji ne stižu da opišu i koji su toliko kontroverzni da dok se priprema jedan članak o nekom događaju već stiže nova vest o istom događaju ali izmenjene sadržine i suprotnom smisla. Takva situacija zbunjuje narod i dovodi u situaciju neodlučnosti i ravnodušnosti, pored ostalog, i kada bi trebalo da misli na svoje zdravlje i preduzima mere zaštite od infekcije korona virusom.
Razmišljajući šta bih mogao sada da napišem i preporučim nešto korisno onima koji bi pročitali ovaj članak da bi se odbranili od infekcije kovidom-19, setih se sedmotomnog romana francuskog pisca Marsela Prusta “U potrazi za izgubljim vremenom”. Nikada dosadnije štivo nisam čitao u životu, iako sam taj roman dva puta čitao, da bih shvatio da je čovekov odnos prema vremenu totalno nekoristan, pre svega prema vremenu u svakodnevici.
Da li ste primetili, da kada nekoga poznanika sretnete i upustite se u razgovor sa njime, razgovarate najviše o prošlosti. Кada malo bolje razmislite o sadržini tih razgovora videćete da se u njima nalaze mnogi detalji u vašem životu o vremenu koje ste uzalud izgubili. U kontekstu toga, posmatrajući jučerašnji Izveštaj o epidemiološkoj situaciji u Srbiji u kome stoji da je od početka epdeimije do juče obolelo od virusa Sars-CoV-2 2.386.508 osoba i nešto više od 17.000 umrlo, znatno manje nego u drugim zemljama posebno u Кini i Južnoj Кoreji i da je do toga došlo najviše zbog gubljenja vremena u korišćenju onoga što se moglo da bi se infekcije virusima korona izbegle. Niko još nije napisao izveštaj o epidemiji, jer bi taj izveštaj mogao biti samo izveštaj o izgubljenom vremenu u borbi sa opasnom smrtonosnom zarazom.
Od samog početka epidemije, zbog neznanja i neodlučnosti, uvodili smo mere koje će usporiti epedimiju da bismo dobili na vremenu da naučimo i pripremimo se kako da epidemiju suzbijamo. Кupovali smo maske, testove, tražili spas u hlorokinu, nabavljali respiratore i drugu opremu i gradili bolnice, ali nismo činili ništa na suzbijanju epidemije. Jedino je radio kovid zdravstveni sistem, u okviru sistema zdavstvene zaštite sačinjen od kovid ambulanti i kovid bolnica i dežurnog “epidemiologa na telefonu” čiji je zadatak bio da u ove kapacitete šalje one koji su mu se javljali sumnjajući da su bolesni. Nisu gubili vreme lekari i osoblje službe opšte medicine upošleni na poslovima vakcinacije, prihvatanja, pregleda i lečenja obolelih, što nije dalo nikakav efekat, osim vakcinacije, na smanjivanje zaražavanja naroda virusom kovida-19 u zajednici.
Od samog početka, skanjerajući se šta da radimo i koji pristup u suzbijanju epidemije da odaberemo, da li kineski, engleski, švedski ili neki drugi, odlučismo se za onaj koji i ne postoji u literaturi – postizanje imuniteta krda.
Za to vreme, kovid nije izgubio ni jedan dan. Stalno je zaražavao nove i nove zdrave ljude, a zatim i one koji su jednom bili zaraženi i preboleli bolest. Oni koji nisu mogli preboleti i umrli su prerano. Sa najodgovornijih mesta stizalo je pomirljivo mišljenje: “Učinili swmo sve, na vama je da brinete za svoje zdravlje”.
Mesecima je na ekranima televizora stajalo: “Budite odgovorni” koje gledaoci nisu ni zapažali. Najodgovornijima se činilo da će se famoznim imunitetom krda učiniti narod otpornim na infekcije virusom kovida-19. “Pa šta ako i neko umre?“
I šta sada? – pitala bi Кontrakta. Svaka priča danas o kovidu-19, bila bi samo priča o izgubljenom vremenu, koja kod čitalaca izaziva dosadu i odvratnost. Sada smo u endemiji kovida-19 koja će trajati godinama, sve dok se ne pronađu efikasni lekovi i vakcina. Ostaje svakome da se pazi, koliko god može i zna, da ne oboli i time rizikuje život.
Za to vreme će oni koji su najodgovorniji u državi poručivati narodu: ”Mi ćemo raditi svoj posao“, a vi (narode) radite šta hoćete.
U Rajcu 16. oktobra 2022.
