Danas objaviše mediji da se kod roditelja pojavljuju simptomi koji nastaju posle produženog stresa.
Кovid-19 je poremetio život i roditelja i dece do te mere da je stvorio jednu od najtežih životnih kriza u poslednje vreme. Кada prođe pet, šest meseci životne krize koja dugo traje, počinju da se jasnije pojavljuju poremećaji duševnog zdravlja i roditelja i dece.
Roditelji su izloženi životnim nepogodnostima kao što je odvajanje od dece zbog zaposlenosti, problema koji nastaju zbog ograničavanja socijalnog kontakta i odnosa na udaljenost roditelja od dece, posebno one najmlađe, odvođenja dece u predškolske ustanove i poučavanja dece kako da se u vezi sa kovidom-19 ponašaju, posebno kada je reč o korišćenju zaštitnih maski, zatim i nedostatak para za troškove u domaćinstvu i dr.
Međutim, u tim razgovorima u medijima o problemima roditelja niko ne pomenu kakve duševne probleme imaju deca. Suočena sa mnogim oskudicama i lišavanjima boravka u zatvorenom prostoru i ograničenja razne vrste, jedno vreme bez baka i deka, drugara i igre, deca su kao i roditelji iscrpla svoje duševne kapaciteta i sigurno pokazuju simptome poremećaja duševnog zdravlja.
Dete kome je narušeno duševno zdravlje ne spava dobro, uznemireno je i postavlja pitanja o onome šta ga je snašlo, plače i svađa se sa roditeljima, započne da mokri u postelji ili odbija da ide u vrtić, pokazujući time da se ne slaže sa onim što ga je snašlo i traži pomoć od roditelja.
Gladne dečje duše su najviše željne lekovitih reči.
U OVOM SVETU ODRASLIH, DECI NIJE LAКO ŽIVETI NI U NORMALNOM STANJU, A КAMOLI U RATU PROTIV OPASNOG КORONA VIRUSA.
Svaki roditelj trebalo bi svakog dana da se upita da li je njegovo dete zadovoljno i šta može da učini da ono to bude u meri koliko je to moguće. Budite strpljivi koliko god možete i nastojte detetu da objasnite o čemu se radi.
Važno je i da dete nauči kako da se čuva od zaraze korona virusima. Neka zajedno sa vama, mamom i tatom često pere ruke. Deca vole sa se igraju sa vodom pa će to mnogo lakše prihvatiti nego nošenje maski.
I ne samo to. Potrebno je pozabaviti se lošim navikama kao što je rčkanje nosa, ili stavljanja prstiju u usta i predmeta: olovke, gumice i dr. jer bi se tako moglo izbeći prenošenje virusa pomoću zagađenih ruku. Treba dete upozoravati da ne dodiruje oči.
Pronađite lekovite reči i postupke nežnosti i pažnje, kojima ćete pomoći gladnoj dečjoj duši da utoli žudnju za lekovitim rečima, pažnjom i nežnosti.
Ako ne znate kako to da učinite, dobro bi bilo da porazgovarate sa školskim psihologom i pedagogom u predškolskoj ustanovi ili u gradu. Trebalo bi da lokalne samouprave aktiviraju psihologe i pedagoge koji bi radili na podizanju mentalnog zdravlja dece i onih koji su preboleli kovid-19.
U Rajcu, 21. jula 2020. godine,
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja
