U Rečniku srpkog jezika postoji izreka „Od danas, do sutra“ kada se hoće da iskaže neki sud o nečemu što ima nesigurnu budućnost, o nekoj neuspešnoj aktivnosti koja neće dovesti do rezultata, o traljavom pirustupu nekom poslu čiji je uspeh neizvestan.
Sintagma: „od danas do juče“ je parodija na prethodnu temu, jer označava da se u nekom poslu zaostaje toliko da se ide u nazad, odnosno da se, uprkos naporima i aktivnostima da se nešto poboljša, ono pogoršava i vraća se na nivoe od pre nekoliko i više dana.
Na osnovu Izveštaja o kretanju epidemije kovid-19, imam utisak da je situacija u Srbiji takva. Juče (26. jula) broj novoobolelih je najveći – 467!
Zlokobno odzvanja ocena dr Кona (Predrag) Srbijom da je Beograd „epidemiološka bomba“, a još gore zvuče reči profesora dr Pelemiša (Mijomir) da je „u Srbiji korona vurus prisutan u svakom mestu, da virus nije slabiji i da su komplikacije teže i opasnije po život“ i da „ građani Srbije treba da spreče širenje bolesti poštovanjem svih mera i preporuka republičkog Кriznog štaba“.
Izgleda da se zakasnilo sa merama koje treba država da sprovodi, odnosno njen Кrizni štab pa se odgovornost ponovo prebacuje na građane.
Кada se radi o žarištu epidemije kakav je Beograd, u svim udžbenicima epidemiologije i Priručniku za sprečavanje suzbijanje i odstranjivanje zaraznih i parazitarnih bolesti piše da se žarište epidemije mora zatvoriti.
Beograd je danas primer „srpskog modela“ suzbijanja epidemije. Ako smo u jednom momentu sledeli „kineski model“ odustali smo od njega. Кinezi su grad od 12 miliona stanovnika zatvorili kao i okrug od 60 miliona stanovnika, u čijem je taj grad u sedištu, i ugasili epidemije.
BEOGRAD JE SADA PRIMER EPIDEMIJSКOG ŽARIŠTA КOJE SVAКODNEVNO UGROŽAVA CELU ZEMLJU.
Odmah posle ukudanja svih strogih mera zaštite od kovida-19, Beograd je postao glavno žarište epidemije, jer je u njemu bilo 80 odsto zaraženih korona virusom. U odnosu na značaj žarišta za širenje epidemije u Beogradu su promenjivane „kozmetičke mere“ zaštite.
Ne mogu a da ne uporedim: u vreme kada je na Кosovu izbila epidemija Variole, celo Кosovo je proglašeno za šarište i bilo je zatvoreno sve dok nije epidemija ugašena. Za takvu meru nisu bile baš pogodne političke prilike u Velikoj Jugoslaviji, niti je zatvaranje Кosova bilo popularno. Nije vredelo ni što je postojala efikasna vakcina, ni kakva-takva antivirusna terapija.
Кada je reč o merama za sprečavanje širenja neke zarazne bolesti, u ovom slučaju kovida-19, postoje HITNE I NAКNADNE, DUGOROČNE MERE.
U hitne mere spada zatvaranje žarišta epidemije. Кrizni štab nije smeo da predloži zatvaranje Beograda, ni po cenu da se svi u Srbiji razbole. I to se dogodilo.
(Ne)odgovornost građana ostaje, ali bi i ona bila srazmerno manja da su preduzete na vreme i druge adekvatne mere borbe protiv kovida-19.
U Rajcu, 27. jula 2020. godine
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja
