Naslovna Društvo COVID-19 Rajačka narodna škola zdravlja: GODINU DANA POSLE…

Rajačka narodna škola zdravlja: GODINU DANA POSLE…

270
0

U ovo vreme, 1. marta 2020. godine, posle pojave prvog slučaja obolelog od kovida-19 u Srbiji, započela je borba protiv epidemije korona virusa u Srbiji.

Ilustracija; pixabay.com

Nakon godinu dana neravnopravne borbe sa okrutnim neprijateljem koga smo malo poznavali, nalazimo se u istom, možda gorem položaju, zbog nepovoljne epidemiološke situacije: 4 .071 novozaraženi na 15.000 testiranih i 17 preminulih od kovida-19. Zbog toga je Krizni štab u panici i nema rešenja kako da preokrene borbu u našu korist protiv epidemije korona virusom.

Ne objavljuje se broj izlečenih? On bi neosporno predstavljao pokazatelj uspeha u borbi sa korona virusom, pored ostalog i pokazatelj uspeha lečenja u kovid bolnicama. Objavljuje se samo, redovno broj umrlih koji iznosi oko 4.500 ljudi.

I pored svaga, godinu dana posle početka epidemije kovida-19 u Srbiji, situacija je drugačija, jer sada posedujemo moćno oružje – vakcinu(e) kojom možemo zaustaviti epidemiju ako ga pravilno koristimo. U ovom trenutku kovid-19 je još uvek ispred nas, razboljeva i ubija svakoga ko se od njega ne krije, kako reče prof. dr Tepavčević. Sada smo u situaciji, vakcinama, da pređemo u kontraofanzivu i pobedimo ga.

Кao što rekoh, vakcina je moćno oružje kojim jedino možemo pobediti kovid-19 i ugasiti epidemiju, ali je potrebno koristiti je svrsishodno. Objavili smo da ćemo sprovesti masovnu imunizaciju stanovništva. To bi bila druga masovna imunizacija u Srbiji.

Prva je bila ona u velikoj Jugoslaviji koja je sprovedena u suzbijanju epidemije variole na Кosovu 1972. godine. Tada je svo stanovništvo, više od 18 miliona Jugoslovena, vakcinisano za dvadesetak dana.

Znači, da bi masovna imunizacija uspešno ugasila epidemiju potrebno je sprovesti je što hitnije, u jednom dahu. Od početka vakcinacije antikovid vakcinom prošlo je više od mesec dana, a mi smo stigli tek do oko 500.000 vakcinisanih sa obe doze vakcine. Jedino tako vakcinisani se mogu odupreti zarazi korona virusom. Ovakvo otezanje sa masovnom imunizacijom ne samo što ide na ruku epidemiji produžavajući je, nego omogućava virusima da na nekim prostorima, opstanu, ukorene se, dobiju vreme da stvore nove varijante i endemiziraju se. Na tim prostorima, oni bi tokom godina, povremeno izazivali nove slučajeve oboljenja ili male epidemije. Masovnom imunizacijom koja kratko traje tako nešto se onemogućava!

Moćno oružje – vakcina protiv korona virusa treba upotrebiti na pravi način. Proglasili smo besplatnu, dobrovoljnu, onlajn vakcinaciju, što se kosi sa pristupom u suzbijanju epidemije. Epidemija se suzbija kolektivnim pristupom. U takvoj situaciji od važnosti je doprinos svakog pojedinca u udruživanju sa doprinosima i naporima svih ljudi u zajednici.

U našem slučaju to je nemoguće jer svako insistira na tome da sam odluči da li će se ili neće vakcinisati. Treba imati u vidu da u slučaju kolektivnog pristupa u gašenju epidemije,  svako u zajednici ima zadatak koji izvršava zajedno sa drugima. U ovom slučaju, zadatak je svakog da se vakciniše, radi postizanja najvažnijeg zajedničkog, kolektivnog cilja – gašenje epidemije. Zato je potrebno o tome razgovarati i objasniti narodu, da smo mi do sada u najvećoj meri koristili individualnu zaštitu od koorna virusa.

Samo u početku epidemije, uvođenjem karantina i   policijskog časa koristili smo kolektivni pristup i postigli delično uspeh u suzbijanju epidemije, ali smo ga kasnije napustili i uveli zaštitu svakog pojedinca – dobrovoljno,  u ime demokratije i slobodnog izbora pojedinca da sam raspolaže svojim telom i svojim zdravljem.   Nažalost, na taj način se ne gasi epidemija kovida- 19.

Drugo, masovnu imunizaciju stanovništva koči i onlajn prijavljivanje za vakcinaciju. To može učiniti samo 40 % stanovništva. Ostali čekaju, oklevaju, odlažu vreme kada će naći način kako da se prijave i tako odmiče vreme za promptnu masovnu imunizaciju. Posebno je otežano prijavljivanje da se dobrovoljno vakcinišu ljudi sa sela.

Treće, najveća opasnost od daljeg širenja epidemije kovida-19 u Srbiji predstavljaju najveća žarišta epidemije: Beograd, Novi Sad, Niš, Кragijevac i dr. Potrebno  je energično i hitno sprovesti imunizaaciju stanovništva u njima. U Beogradu, tek je četvrtina, od potrebnog broja stanovništva vakcinisana drugom dozom;  sve druge mere su se pokazale bezuspešne  da ugase epidemiju u njemu. Jedan mudar lekar u jednoj emisiji pomenu da se ovakva epidemija ne može gasiti baštenskim crevom. Mi, upravo  tako gasimo epidemiju u žarištima. Кada vatrogasci gase požar prvo gase kuću koja gori dok je ne ugase, a o ostalima u okolini vode dužnu brigu da i njih ne zahvati požar. Iz pomenutih velikih žarišta epidemije korona virusa, na sve strane, svakog dana, virusi šire požar epidemije po Srbiji.

Četvrto: u Srbiji još uvek postoje prostori gde se korona virus nije pojavio, ili se pojavio u sporadičnom obliku. Sada bi trebalo da lokalne samouprave  i domovi zdravlja i zdrastveni radnici u saradnji sa narodom  na tim prostorima, sprovedu masovnu imunizaciju stanovništva i tako stvore epidemiološku barijeru koja će sprečiti kovid-19 da se tamo širi.

Elem, godinu dana posle početka epidemije kovida-19 u Srbiji, imamo jednu, jedinu veliku šansu  da ugasimo epidemiju – vakcinama. Uspeh u borbi protiv kovida-19 je nadohvat ruke. Od odluke da se dobrovoljno vakciniše, u interesu svih ljudi u svojoj okolini, od svakog  pojedinca,  zavisi koliko ćemo uspeti u tome.

U  Rajcu, 6. marta 2021. godine

Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.