Naslovna Kultura Prvi nastup virtuoznog čeliste Nemanje Stankovića u Negotinu

Prvi nastup virtuoznog čeliste Nemanje Stankovića u Negotinu

246
0

Najmlađi srpski nosilac titule doktora u oblasti umetnosti sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, violončelista Nemanja Stanković imao je sinoć svoj prvi koncert na „Mokranjčevim danima“.

Nemanja Stanković je jedan od onih vrhunskih interpretatora koji teško ostavljaju publiku ravnodušnom, a u to su se uverili i posetioci ovogodišnjeg Festivala u Negotinu. Tim više jer je njegov koncert „Večernja serenada“ priređen u dvorištu Mokranjčeve rodne kuće, pred spomenikom slavnom kompozitoru, a takav ambijent dodatna je inspiracija svakom umetniku.

„Negotin sam posetio kao učenik osnovne škole na ekskurziji a sada sviram ovde! To je jedan divan i neopisivi osećaj, naročito što vidim da ima dosta publike koja prati muziku i to je ono što me najviše raduje od svega. Drago mi je da sam konačno ovde na Festivalu koji važi za jedan od najprestižnijih, ne samo u Srbiji već u regionu. Organizatori se godinama trude da održe visok nivo i samim tim mi je velika čast da sam večeras nastupio i to baš pored spomenika Mokranjcu. Publika je bila divna, plašio sam se da nije previše programa ali možda je zapravo moglo još“, rekao je Nemanja Stanković.

Na repertoaru koji je ovaj vrhunski interpretator izabrao za svoje prvo predstavljanje u Negotinu našle su se dve kompozicije domaćih autora pisane upravo za njega: etida „Scappare“Anje Đorđević i pejzaž za violončelo „Parhelion“ Igora Andrića.

Obe kompozicije se nalaze na Stankovićevom albumu „Tragovi“ koji je objavljen krajem prošle godine i na kojem se nalazi osam novih kompozicija vrsnih srpskih autora za violončelo. Na ovom projektu, uz Anju Đorđević i Igora Andrića, radili su Nataša Bogojević, Ivana Stefanović, Dragana Jovanović, Irena Popović, Milica Ilić i Ognjen Bogdanović. Ovim kompozitorima data je potpuna sloboda forme i poetike pa su „Tragovi“ umrežen spoj njihovih muzičkih rukopisa, stila i lične emocije.

O kakvom je vrednom materijalu reč, dovoljno je reći da je album izabran od strane Violončelo fondacije iz Njujorka u pet najboljih ostvarenja za violončelo u 2020. godini, a za izvanrednu interpretaciju dela na ovom albumu, Nemanja Stanković nagrađen je i Nagradom grada Beograda – Despot Stefan Lazarević.

„Izveo sam večeras na koncertu i Sonatu Đerđa Ligetija, pisanu po uzoru na Bartoka i Kodelja, čiji je prvi stav nastao 1948. Pet godina kasnije napisan je i drugi stav ali sama kompozicija nije zaživela na scenama do samog kraja sedamdesetih godina prošlog veka jer bila previše moderna i apstraktna za tadašnje vreme. Sonata Sergeja Prokofjeva je jedna od njegovih poslednjih ideja da napiše kompoziciju za solo čelo i to u saradnji sa legendarnim Rostropovičem. Nažalost nije uspeo da je završi. Dvadeset godina nakon njegove smrti, muzikolog Vladimir Blok uspeo je da oblikuje i završi ovu kompoziciju, a njenu premijeru je odsvirala, što je meni interesantno i blisko, Natalija Gutman, moja profesorka sa Konzervatotrijuma u Beču“, rekao je govoreći o programu Nemanja Stanković, koji je sinoć izveo i Drugu sonatu Johana Sebastijana Baha, a koncert završio Svitom Gaspara Кasade.

Stanković je, inače, kao Student godine diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi doajena Sandre Belić, koja je dobro poznata negotinskoj publici i uvek rado slušana u Mokranjčevom gradu. Diplomu mastera umetnosti stekao je na Bečkom konzervatorijumu u klasi Natalije Gutman, a postdiplomske studije pohađao je na Univerzitetu „Mocarteum“ u Salcburgu kod Enrika Broncija, kao i u Firenci u klasi Natalije Gutman i Elizabet Vilson.

Titulu doktora u oblasti umetnosti, kao njen najmlađi nosilac, stekao je u svojoj 26. godini na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Tokom osam sezona (2011 – 2019) bio je vođa grupe violončela Beogradske filharmonije. Predavao je violončelo na Fakultetu umetnosti u Nišu, a trenutno je zaposlen kao docent na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na Кatedri za kamernu muziku.

Nemanja Stanković je nastupao sa brojnim eminentnim domaćim i stranim solistima, dirigentima i orkestrima širom Evrope, u SAD, Кanadi, Meksiku, kao i u Japanu, Senegalu i Tunisu. Za svoja izvođenja više puta je nagrađivan kao finalista domaćih i inostranih takmičenja i konkursa.