Dva veka postojanja Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Negotinu ispunjena su pričama o posvećenim prosvetnim radnicima koji su oblikovali generacije učenika, ostavljajući trag u njihovim životima i zajednici.
Osnovna škola „Vuk Karadžić“ ove godine obeležava dva veka postojanja, čime potvrđuje svoj značaj u obrazovanju generacija učenika. Za uspešne godine rada zaslužni su predani prosvetni radnici koji su iz ove škole ispratili mnoge uspešne i dobre ljude. U sećanju svakog đaka ostaju oni koji ih dočekuju prvog septembra – učitelji i nastavnici, koji brinu o njihovom odrastanju i obrazovanju.
Priča o dva veka postojanja ove škole nezamisliva je bez svedočanstava onih koji su svoj radni vek posvetili učenicima. Učiteljice, koje su dočekivale zbunjene prvake i zabrinute roditelje, učile su ih ne samo osnovama čitanja, pisanja i računa, već i radnim i životnim navikama.
Među najstarijim učiteljicama je Mirka Karaferović, koja je početkom šezdesetih godina prošlog veka započela svoj rad u ovoj školi i tu provela 35 godina. Ističe da je svoj poziv gradila ne samo kroz nastavu, već i kroz čuvanje dostojanstva prosvetarskog zanata. Ponosna je na svakog svog đaka, a posebno na one koji su postigli značajne uspehe. Među njima izdvaja Ljubišu Stojimirovića, najmlađeg generala, i njegovog brata Slavoljuba Stojimirovića, doktora geografije i profesora na Vojnoj akademiji, kao i Gorana Markovića, doktora elektrotehničkih nauka i Gordanu Popović, članicu Saveta Evrope. Ipak, dodaje da su svi njeni đaci, bez obzira na karijere, pre svega postali dobri ljudi zahvaljujući trudu prosvetnih radnika.
U istoj deceniji svoju karijeru započela je i učiteljica Olga Ivanović. Sa ponosom se priseća svojih prvih učiteljskih dana i privilegije da je učila od najboljih u struci. Posebno se raduje susretima sa bivšim učenicima koji je ni posle mnogo godina nisu zaboravili. Zajedno evociraju uspomene na školske avanture, anegdote i tajne koje su tada delovale velike.
Ime koje se često spominje u pričama direktora i kolega je Dragana Pujić, nastavnica muzičke kulture koja je svojim radom ostavila neizbrisiv trag. Učenici su je opisivali kao strogu, zahtevnu i predanu, ali zahvaljujući njenoj disciplini, školski hor je tri puta odneo titulu najboljeg na takmičenjima u Šapcu.
„Muzika je moj život. Donela mi je najlepše trenutke i bila utočište u najtežim trenucima“, kaže Dragana Pujić.
U spomenaru škole, koji obeležava dva veka postojanja, sabrane su mnoge uspomene. Ovo su samo neke od njih, zabeležene kroz sećanja najstarijih među nama.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
